Kao pornić iz sedamdesetih
Sedamdesetih godina poznata porno industrija je snimala "prirodne" filmove sa akterima koje su mogli navatati mrežom za leptire po gradovima i selima. Nije postojala nikakva diskriminacija, osnovni uslovi su bili hoću i mogu.
Tako smo imali muškarce sa zulufima i salom na stomaku, žene sa srnećim nogama (krivim i dlakavim), sjajnu muziku u pozadini i tetkin kauč na rasklapanje sa cicanim pokrivačem ili ambasador ćebetom.
Kamera je bila fiksirana i, najčešće, ostavljala dovoljno prostora mašti prosečnog pornićara da se razmaše dok sa odabranim drugarima uz hladno pivo krišom gleda ovakve filmove koje mu je nabavio burazer iz Švabije preko šverca za sto maraka po Super 8 traci za kinoprojektor.
Danas ovakvi filmovi izazivaju podsmeh mladih pornićara naviklih na gizdave produkcije savremene filmske industrije jer su oni videli više one stvari u Kusturičinim filmovima nego njihovi roditelji u porniću, ali ne mogu da ukapiraju čar skrivenog gledanja zabranjenih filmova i kasnijeg prepričavanja istih u kancelarijama OOUR-a sa smernim sekretaricama.
- Opaaa, maco, ala si se sredila kao Linda u onom filmu...
- Daso nisi ni ti loš! Zategla te maca ko strelu!
- Bešte bre matorci napolje! Izgledate ko pornić iz sedamdesetih, samo vam fali ručni sat na gumicu umesto kaiša!
