Depikicija nečeg što je obavljeno neverovatno lako, bez problema, sa vrlo malo napora i prepreka, skoro pa kao podmazano...
Opisano u kontekstu one neverovatne lakoće sa kojom stanovnice Nizozemske stupaju u polne odnose sa muškarcima svih nacionalnosti, rasa i političkih opredeljenja na kugli zemaljskoj. Aluzija na njihov legendarni apetit, odsustvo gadljivosti, umeće i iskustvo, kojem ni Mađarice ni Čehinje ne mogu prići. Jedini uslov je dobar palamar, bez obzira koje veličine, boje i pakovanja bio - ulazi glat kao burgija u čamovinu...
Minić:''Ne seri da ste ušli kod Sunčice na žurku!!! A oni majmuni na ulazu?''
Luća:''Šta ti je bre, pa ne gade se ni oni na naše pare... Po 10 evra svakom, i vidiš kako odmah: ''Dobro veče gospodine, izvolite molim vas...'' Ma ušli smo kao crnci u Holanđanku....Luća:''Ja sam mislio da je ona ''Panda'' maleno govance kao i ''Jugo'', a nas šestorica i onaj debeli Minić stadosmo u nju ko iz pičke... Ma kakvi, kao dva komada u Holanđanku...
(Minić udara neki klin čekićem od kilo... Nailazi Luća)
-Šta ga kuckaš tim? Uzmi lepo macolu, onu iz kamenoloma, od 12 kila, pa ga odvali muški...
Minić:''Neka, neću. Mogu i ovim, nije problem...''
Luća:''Kurac moj nije... Ti ga sad bockaš kao Kinez Holanđanku... Ona i ne oseća to što se ti mučiš... Dajovam! Hrrrljaaak - pljuv!!! Idemo!!!''
(BAM, BAM, TRAS, ODVAL!!!)
Luća:''Eeee, tako se to radi. Odvalih ga ja, kao Bundes Wehr-ac Holanđanku...''
*