Deo inventara svake prave kafane na Balkanu bez kojeg se ne bi moglo kao ni bez lokalne pijandure koja drema na istom ili čaša sa debelim dnom. Na njemu se često oslikavaju godine koje je proveo u toj birtiji na Ibarskoj magistrali ili u kanjonu Morače. Rupe od cigara, masne fleke koje se ne skidaju ni najnovijim Arijelom sa ukusom Ferija i ožiljci na mestima gde se prikači plastikom, kad se iznese u baštu kafane, da ga ne odnese vetar, pokazuju šta je sve proživeo u svom životu. Štono kažu, da može da priča svakakve bi alkotvorine izneo na svetlo dana, a verovatno bi se i požalio da ga operu s vremena na vreme.
V: E ajde stani ovde da smandrljamo neki ćevap pa da nastavimo...
B: Ja ti tu više ne stajem prošle godine kad sam iš'o na more stao sam tu i ništa ne valjaju, nemaju ni karirani stolnjak...
V: A izdržaću onda da dođemo do Pazara pa ćemo tamo...
B: To ti ja pričam...
bravo +++