
Део инвентара сваке праве кафане на Балкану без којег се не би могло као ни без локалне пијандуре која дрема на истом или чаша са дебелим дном. На њему се често осликавају године које је провео у тој биртији на Ибарској магистрали или у кањону Мораче. Рупе од цигара, масне флеке које се не скидају ни најновијим Аријелом са укусом Ферија и ожиљци на местима где се прикачи пластиком, кад се изнесе у башту кафане, да га не однесе ветар, показују шта је све проживео у свом животу. Штоно кажу, да може да прича свакакве би алкотворине изнео на светло дана, а вероватно би се и пожалио да га оперу с времена на време.
В: Е ајде стани овде да смандрљамо неки ћевап па да наставимо...
Б: Ја ти ту више не стајем прошле године кад сам иш'о на море стао сам ту и ништа не ваљају, немају ни карирани столњак...
В: А издржаћу онда да дођемо до Пазара па ћемо тамо...
Б: То ти ја причам...
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
bravo +++
uh, sve ih manje ima
+
Значи must have сваке кафане, јеб'те