Kada na tiket ne stavljaš ekipe sa baksuznim imenima.
A: Aj' odigramo tiket, lapo-lapo. Ti dva para, ja dva.
B: Aj'. Piši, Fullam-Stoke 1.
A: A jok, veto na Fullam.
B: Ok, evo Tuluz-Nica...
A: Daj šta si navalio s' tim baksuzima, sad neću ni da igram s' tobom. Sastavljaj sam.
Kladioničari često u nemogućnosti da kobjasne sebi i drugima kako koji kurac više padaju tikete pribegavaju najnižim ljudskim strastima, kladioničarskom sujeverju, koje u ovom modernom dobu poprima drugačije dimenzije u odnosu na one stare običaje, koji su sada nebitni. Zapravo, tu se može naći sve od toga da tiket mora da stoji licem na televizoru dok se ne završi tekma, da bude presavijen 5 puta i da stoji u untrašnjem džepu zelene jakne sa popucalim šavom (jer smo sa njom dobili tri soma ono veče, joj kako smo zatvorili kladionicu, hoho), pa do toga da niko ne sme da vidi tiket dok se ne završe tekme. Pustite mašti na volju, klađenje je zanimljivije kada se koristimo sujeverjem, mada ume da se pokvari užitak s vremena na vreme i pojavi izvesna loša autosugestija kada nam neko vidi tiket i kaže ''sve je okej, mada me samo brine ovaj Lacio''.
Dobar tiket, nego što igraš ovo 2-3 gola, to nikad ne dolazi?
-Ma popuši mi kurac!
