Čest uzvik u situacijama pri kojima shvatimo da u ovoj čemernoj Srbiji ništa ne funkcioniše kako treba, i žal što nas čuveni gejpeder Klinton nije sravnio sa zemljom pa da bar znamo na čemu smo, jel imamo državu il nemamo.
-Nedostaje vam još jedan papir.
-Klintone!
Е овако.
Видјевши шта се све толерише појединцима на сајту, ја одлучих да се повучем. Од поноћи аутор Митке неће написати више нити једно словце. Зашто? Зато што више Вукајлија није оно што сам вјеровао да јесте.
Некад сам на сајт улазио са жељом да прочитам све што је објављено и нисам могао да издржим 24 сата да бих објавио нешто своје како бих оставио трага на сајту. Исправа је то све било одлично зезање, спознавање начина писања, упознавање добрих људи. Знало се десити и пар пута да по читав дан не узмем да једем само да бих почитао све оно што се објави, да случајно шта не пропустим. И није ми било жао. Било је квалитетних ствари, одличних аутора у лијепих размишљања. А сад...
Сад се Вукајлија свела на пуко вријеђање и затрпавање идиотским фазонима. Ајде, разумијем ја да сваком наиђе жута минута, па почне неконтролисано да се истреса на сваког ко му се нађе у близини, али да се такво понашање настави мјесец и више дана, то не могу да схавтим. И да, шта неко има од вријеђања? Виртуелни лик каже другом да је овакав, онакав. Каква ситна и мизерна душа мораш да будеш да би то задовољило твој смисао за хумор и нахранила сујету да будеш НЕНАДЈЕБИВ, па макар и у овом свијету јединица и нула. Не бих о томе више тупио, али тако је како је. Дупли налози. Чему то све? Не може се исказати све оно што хоћеш да кажеш или једноставно немаш муда да станеш иза изасраних бљувотина? Јадно. Патетично. Мизерно.
Из наведених разлога схватих да ово није мјесто за мене. Ја сам дошао овамо да пишем и да се зевзечим у неким здравим и нормалним оквирима, али то више није то. Знам да ће се сад након овог поста наћи паметне главе да ми кажу да ја не заслужујем да дајем своје мишљње јер сам свега пар мјесеци овдје. Можда су и у праву. Има много аутора са дужим стажом од мене. Али мало је уврједљиво кад такви аутори жмуре на ексалацију глупости која је присутна у посљедње вријеме. Због тога ја говорим, ма колико ме то коштало.
Од мене толико. Вјерујем да нећу недостајати, што ми и није битно, али вјерујем да ће се можда неко замислити да ли су ове моје жврљотине ипак тачне и да ће се нешто промијенити. Живи и здрави били!
Klingtonee!