Ključaonica

Sedamdesete godine prošlog veka...dva ortaka u omiljenoj kafani.

- E, moj Živadine...više ne smem pijan da idem kući.
- TVOJOJ kući? Šta pričaš, bre? Nabio si četr'es u dupe, imaš pos'o, ženu, decu...Ko ti zabranjuje?
- Ona moja oštrokondja...sinoć ostavila ključ sa unutrašnje strane, mor'o sam da lupam na vrata da mi otvori. Ej, konobar, daj još dve!
- Čekaj, bre, pusti konobara, šta je bilo dalje?
- Dodje ona na vrata, pita "ko je", ja kažem "ja", a ona kaže "opet si pijan stoko jedna", a ja kažem "nisam", a ona kaže "duni kroz ključaonicu", i ja, šta ću, dunem, i...
- I? I?
- I kurac! Spavao sam u šupu, sa miševi. Što jes', jes', bacila mi ćebe kroz prozor, kol'ko da ne umrem od zime.
- Istu situaciju imao moj stric Milivoje, al' naš'o rešenje...bitno samo da je prevariš da ti otvori vrata, posle nema problem! Ne mož' da te izbaci, nije jača od teb'!
- Kako, bre?
- Rešenje je...pumpa za biciklu!
- Jel' bre, s'ti bunike jeo, šta da radim s pumpu za biciklu?
- Slušaj sad...umesto ti da duneš kroz ključaonicu...dune pumpa! Jel' ti jasno?
- Ha-haaaa.....Konobar, dve duple i nešto na čačkalicu! Ja plaćam!