Diplomirala si na nekom teškom fakultetu i konačno postala profesor. Tražiš posao. Nakon nekog vremena nađeš ga, ali u „muškoj“ školi. Možda građevinskoj ili elektro. Nova si, prvi put treba da uđeš na čas. Tešiš sebe, govoriš biće sve u redu, pa ako su deca nisu valjda tolika čudovišta. Znaju i dečaci da budu dobri, samo polako i smireno. Ulaziš u zbornicu, uzimaš dnevnik, krećeš prema učionici. Zastaneš, udahneš i pripremiš se da uđeš.
Rekli su ti da očekuješ neočekivano i paziš kakva ćeš pitanja da postavljaš. Ali izborićeš se ti sa njima! Ili ipak nećeš?
:vatreno krštenje počinje, profesorka ulazi na čas:
Profesorka: Dobar dan, deco.
Učenik 1: Profesorka tek je 10, još je jutro!
Učenik 2: Izvinućete profesorka ali mi nismo deca, mi smo ovde svi punoletni, nemojte da nas vređate!
Učenik 3: Stvarno profesorka, obratite pažnju, svi nas hvale, ugledajte se na kolege, malo!
Dupeuvlakač 1: Profesorka lepa vam frizura.
Učenici uglas: Uaaa!!!
Profesorka: Smirite se molim vas! Ja ne mogu da radim u ovakvoj atmosferi, treba mi vaša pomoć...
Učenik 4: Možda ja mogu da vam pomognem profesorka, samo recite vreme i mesto, ahahaha!:na ivici suza, pokušava konačno nešto smisleno da kaže, ali tu pravi najveću grešku:
Profesorka: Dosta! Redar, koga nema?
Učenici: Mislite, ko ga nema? Profesorka pa svi ga imamo, možete da birate!:praćena smehom, sa suzama u očima, izlazi iz učionice:
Cesto postavljeno pitanje sa strane razrednog staresine prilikom vracanja iz ekskurzije.
Prof.: "Koga nema?"
Banditi iz sarage: "Svi ga imamo."
Ceo bus se smeje, a profa opet pita.
"Koga nema?" - "Koga nema, nek' se javi."
