Evo par načina kako nekome možete odgovoriti koliko je sati...
E izvini znas li koliko je sati?
1. Prdni pa uvati, pa ga daj tati da ti tata kaže koliko je sati!
2. Ko juče u ovo doba.
3. Petnest do pola devetnest!
4. Kolko ti treba?!?
Pitanje kojim ćete sav sadržaj sa ajncera trapavog konobara srušiti na pod, ako usput namestite ozbiljnu facu kao da ste na sarani, i još odglumite neku užurbanost.
Trenutak nakon kojeg zaplet postepeno prelazi u rasplet.
... i ja njemu kažem il davaj 2150 evra, ili kupi onaj golf preko puta ako si lud, moj je daihatsu ko zmaj za ono, a on ni makac, ne da preko 2100, i kad onda poče da snima onaj golf tamo videh ja koliko je sati i Brže bolje rekoh prijatelju, jebeš 50 evra, nećemo se ciganišemo, eve za 2100.
Nesto sto uzviknemo kad izrazimo zelju za saznanjem tacnog podatka o trenutnom stanju i zbivanju u vremensko-prostornom kontinuumu.
Odlazak u najavi.
Naizgled bezazleno pitanje čiji odgovor, kakav god da je, služi autoru kao odlična osnova za napuštanje tadašnje lokacije.
-E eno dolazi Mile napokon!
-Gde!?
-Eno ga kod trafike.
-Vidi stvarno, a koliko je sati?
-15 do 7.
-E brate jebiga, moram da idem, neću da propustim slagalicu. Pozdrav.
-I tako ti ja brate, završim tu malu...
-Hehe. šalu na stranu koliko je sati?
-Ima pola 2.
-Au brate kasno je, idem ja.
E koliko je sati?
-Pa, ima...
-E ajde vidimo se, čeka me keva, moram kući.
