Одлазак у најави.
Наизглед безазлено питање чији одговор, какав год да је, служи аутору као одлична основа за напуштање тадашње локације.
-Е ено долази Миле напокон!
-Где!?
-Ено га код трафике.
-Види стварно, а колико је сати?
-15 до 7.
-Е брате јебига, морам да идем, нећу да пропустим слагалицу. Поздрав.
-И тако ти ја брате, завршим ту малу...
-Хехе. шалу на страну колико је сати?
-Има пола 2.
-Aу брате касно је, идем ја.
Е колико је сати?
-Па, има...
-Е ајде видимо се, чека ме кева, морам кући.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Istina. Česta priprema bežanije. +++
Isto otprilike sto sam rekao i na roši
Ја ортака кад питам колико је сати , одмах ми маже ''Шта ћеш кућу ? '' , научио већ шта после следи . +
-Koliko je sati?
-7.
-Aaa, moram kući za pola s...
-5 je OPAAA!
+++
hahaha, kud se toga ne setih... xD
Dobra, koristio sam nekada ovo. +