Apsolutno neopisivo čudna i umobolna stvorenja koja predstavljaju tebi bliske osobe, tvoje družbenike na spetljanoj zemaljskoj kugli. Nepobedivi mamlazi, izvor provala bez dna, ljudi koji su takvi kakvi su i baš tako im ništa ne fali. Ekipa za natprirodne avanture, kada bi one postojale. Kreature sasvim drugačijih shvatanja od tvog. A bez njih se ne može. Gospode bože, baš se ne može.
-Oće l' ovaj bus skoro?
-Nemam pojma, nešto ga nema. Evo, uzmi slušalicu, vidi šta slušam, baš je super. Jao, što sam se naložila na ovu pesmu!
-Šta je bre ovo? Rođena s vukovima? Pokušavaš da me ubiješ, priznaj!
-Što, baš je ekstra! Znaš, neke pesme te podsećaju na tvoju trenutnu životnu situaciju, pa prosto obožavaš da ih slušaš!
-Baš si kapetan očigledni. Nemoj da mi kažeš, ova pesma opisuje tvoj život? Hmmmm, kad razmislim, to je krajnje uznemirujuće.
-Bolje to nego ono drogeraško što si slušala danas kad sam došla kod tebe.
-Pobogu, dete, ti baš nemaš pojma. To su najobičniji Partibrejkersi, a neću da ti kažem koliko je to daleko od drogeraškog.
-Svejedno, glupa pesma.
-Nemaš pojma o čemu se govori u tekstu. Znaš, ako se obavi književna analiza, dolazimo do upravo tvog zaključka...
-Glupa pesma!
-Nije glupa pesma, bre!
-Jeste, samo se ponavlja jedno te isto, i to je dosadno. Glupa!
-Aaarghh, nemaš pojma! Imaš potpuno pogrešan...
-Baš me briga, neću da se svađam.
-A i mene zabole.
-......................................-Izgleda da nas ispalio ovaj bus, a?
-Izgleda, nije ni čudo.
-Aj daj tu slušalicu, možda imaš neku normalnu pesmu, ahahahahaha.
-Važi, da dođeš sutra do mene?
-Samo nemoj ponovo da mi puštaš novi Dinčin CD.
