Bombastična novinarska floskula koja svojom bombastičnošću čini da rubrika crne hronike zasija svojim najcrnjim sjajem. Sintagma iz kategorije „Poetski termini nikada ostvarenog književnika“, bez koje se u trenutnom vremenskom kontinuumu maltene ni ne može zamisliti kakva vest o nasilnoj smrti dvoje ili više ljudskih subjekata. Pod ovim nasilnoj sigurno ne mislim na to da ih je neko terao da pročitaju sve zurlovan-ove defke unazad ili celokupni opus dr. Vojislava Šešelja u cugu...mada, iskreno govoreći, takve muke ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju.

Elem, utisak koji izraz iz naslova ostavlja na čitaoca utoliko je veći ako se uz njega iskombinuju 1. na šok terajući naslov, ispisan gotičkim slovima koja krvare preko celog teksta, 2. slika krvavog noža/pištolja koji se puši (navodno onog kojim je ubistvo i počinjeno; prim.prev.) i 3. još par slikovitih izraza i fraza koji sadrže reč „krv“ u sebi.

Jebiga. Ne kaže se džabe u svetu informativnih medija „Koji prilog ima krvi, emituje se prvi“...

Makljaža epskih razmera. Tučnjava koju u potpunosti može da razume samo osoba koja je prisustvovala krsnoj slavi koja pada tačno na svadbu domaćinove jedinice, poslednjeg dana Guče...

Пружање кунилингуса девојци којој је стигао данак у крви.