Ktitor

Mladić, možda i mlada deva, iz plemićke porodice sa temeljnom krvnom slikom i novčanom potporom, spremna da se probije u svet i osigura svoje mesto u zagrobnom životu čineći bogougodna dela sa svojim darom novca.

Mladi Radivoje, od oca Milutina, se rodi leta gospodnjeg 1225. godine, na dvoru svojega oca, vojvode od Huma. Beže lepo dete, zelenih očiju, jer su zelene oči očigledno suporiorne, plavije li kose, gipka tela, ali i gipkoga uma. Odrastade mladi Radivoje pod skutima svog oca, moćnog velmožde, dok ne postade mladi junoša, spreman da se suoči sa ovim svetom, spreman da učini dobro, za svojeg vladara i Bogu. Rabotiše tako mladi Radivoje, dok se ne PROBI dovoljno da zaradi sebi titulu i posed. Mladi Radivoje bejaše ispunjen srećom. Životaše tako mladi Radivoje, dok mu se jednom u snu ne javi glas svoj Stvoritelja. Reče Svevišnji Radivoju: "Radivoje, rabe moj, sagradi mi kuću!". Radivoje se probudi, ispunjen smišlju i naumom. Pozove on sve velike zidare i slikare, pozove arhitekte i majstore, da sagrade mu najlepšu kuću božiju.

Međutim, tada mladi Radivoje shvati da se nešto menja u njemu.Ne znade on što je to bilo u početku. Nešto tamno, iznutra. Hođaše mladi Radivoje po gradilištu. Govoraše drugima da im ne valja rad, tiho, a i glasno negodujući. Prgave postaše naravi, počeše rušiti drugima statue i stubove, iz čiste mogućnosti. Onda, neko vreme se primiri. Svevišnji mu reče da se smiri, oduzeše mu moć govora. Vrati se mladom Radivoju posle nekog vremena moć govora,blagošću Svevišnjeg, ali ne izađoše iz njega vrag. Onda on pohodiše freskoslikare. Govoraše im da ta freska nije originalna, da on zna za bolje, da su uzeli od Gagopopulosa iz Antiohije. Jorgosu, vičnom slikaru iz Soluna on to jednom rekaše. Jorgos na to reče: Koinekilikiloioiononkokpopulos. Otide onda Jorgos, freskomešter iz Soluna, osmuđen rečima svog ktitora. Ne znadoše Radivoje šta čini. Kuća božija se ne gradiše, radnici ga ne volješe.

Tamni oblaci se okupiše nad njegovim čedom. Udariše munje i gromovi, zapališe naselje majstora i zanatlija, za što oni optužiše njega, iako ne bejaše kriv. Skupiše se oni, ne mogavši više trpiti njegove ispade, te pisaše oni kralju u Rasu, koji im reče: Ne bojte se, rabi božiji i deco moja. Sačuvaću i vaše živote i čast, i njegovo poreklo". Pisaše mudri Stefan iz Rasa Radivoju. " Radivoje, od oca Milutina, tvoja titula je oduzeta jer nisi postupao po zakonima, kako božijim, tako i mojim, grešnim. Međutim, tvoja čast će biti očuvana, zbog tvojih predaka. Činim te ovim pečatom banom bez zemlje. Neka ti svevišnji oprosti. Stefan od oca Nemanje, kralj svih Srbljem."