Аутор са повластицама који неким чудом код осталих аутора , претежно новијег датума регистрације, представља сво зло и неправду овог света.
Све више постаје очигледно да ктитори имају моћи којих и сами нису свестни.
-Јебени ктитор ми је опет обрисао дефиницију!
Да ме гром убије ако се сетим која је била "фирма" у питању, вероватно су правили неки убоги намештај, али "Ктитор" је био ефикасно средство за плашење деце током деведесетих, језива реклама са Чкаљом која се вртела у паузама између игара у "Слагалици", одмах после пријатељског гласа Миће Орловића и "Призминих" геџета за старце.
Чкаља седи на столици, церекајући се као нека Дантеова звер, те проговара "Мало морген бих се возио око света да немам Ктитор столицу!"
Потом следи демонско "ХО ХО ХО ХО ХО КТИТОР" и ниједном малом детету после тога нисте могли лако да објасните колико је Чкаља, богдамудушупрости, један много смешан и забаван чика.
Vođen onom starom: Jebeš život ako te ljudi ne pamte bar dvije iljade godina, on investira novce u izgradnju nečega. Novce koje uglavnom nije stekao na legalan način ( čast izuzecima).
A mogao je lepo da skupi narod i krene u svetski rat, i to je jedan od načina da te stave u knjigu iz istorije ( nenadjebiv način).
Ktitor je onaj koji se pretplatio na zivot u visokom stilu.
Sundjer Bob:Ne secam se da sam se pretplatio na zivot u visokom stilu.
Sundjer Bob i Patrik:Uvauuuuuuuuuuuuuuuuu
Sundjer Bob:Ovaj tip je toliko bogat da ima bazen u bazenu
Patrik:Ovaj tip ima cipele
:))))))
Младић, можда и млада дева, из племићке породице са темељном крвном сликом и новчаном потпором, спремна да се пробије у свет и осигура своје место у загробном животу чинећи богоугодна дела са својим даром новца.
Млади Радивоје, од оца Милутина, се роди лета господњег 1225. године, на двору својега оца, војводе од Хума. Беже лепо дете, зелених очију, јер су зелене очи очигледно супориорне, плавије ли косе, гипка тела, али и гипкога ума. Одрастаде млади Радивоје под скутима свог оца, моћног велможде, док не постаде млади јуноша, спреман да се суочи са овим светом, спреман да учини добро, за својег владара и Богу. Работише тако млади Радивоје, док се не ПРОБИ довољно да заради себи титулу и посед. Млади Радивоје бејаше испуњен срећом. Животаше тако млади Радивоје, док му се једном у сну не јави глас свој Створитеља. Рече Свевишњи Радивоју: "Радивоје, рабе мој, сагради ми кућу!". Радивоје се пробуди, испуњен смишљу и наумом. Позове он све велике зидаре и сликаре, позове архитекте и мајсторе, да саграде му најлепшу кућу божију.
Међутим, тада млади Радивоје схвати да се нешто мења у њему.Не знаде он што је то било у почетку. Нешто тамно, изнутра. Хођаше млади Радивоје по градилишту. Говораше другима да им не ваља рад, тихо, а и гласно негодујући. Пргаве посташе нарави, почеше рушити другима статуе и стубове, из чисте могућности. Онда, неко време се примири. Свевишњи му рече да се смири, одузеше му моћ говора. Врати се младом Радивоју после неког времена моћ говора,благошћу Свевишњег, али не изађоше из њега враг. Онда он походише фрескосликаре. Говораше им да та фреска није оригинална, да он зна за боље, да су узели од Гагопопулоса из Антиохије. Јоргосу, вичном сликару из Солуна он то једном рекаше. Јоргос на то рече: Коинекиликилоиоиононкокпопулос. Отиде онда Јоргос, фрескомештер из Солуна, осмуђен речима свог ктитора. Не знадоше Радивоје шта чини. Кућа божија се не градише, радници га не вољеше.
Тамни облаци се окупише над његовим чедом. Ударише муње и громови, запалише насеље мајстора и занатлија, за што они оптужише њега, иако не бејаше крив. Скупише се они, не могавши више трпити његове испаде, те писаше они краљу у Расу, који им рече: Не бојте се, раби божији и децо моја. Сачуваћу и ваше животе и част, и његово порекло". Писаше мудри Стефан из Раса Радивоју. " Радивоје, од оца Милутина, твоја титула је одузета јер ниси поступао по законима, како божијим, тако и мојим, грешним. Међутим, твоја част ће бити очувана, због твојих предака. Чиним те овим печатом баном без земље. Нека ти свевишњи опрости. Стефан од оца Немање, краљ свих Србљем."
Čovek koji materijalnim ulaganjima kompenzuje
nedostatak duha, te obično time stiče i nezaslužen ugled i
uticaj u okviru nekog duhovnog zdanja.
Da je Vukajlija ikad bio neko "Duhovno zdanje"
"Ktitor" (Hahahahaha čuj Ktitor, seća li se neko još toga? ) bi bio
idealan primer.
Ktitor na Vukajliji !!!!
Hahahahahahahahha!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.