07:00, Кварт, недеља.
Из средњег пролаза зграде број 8, полако се помера нека сенка. Комшија Пера, већ 15 година, први долази на већ добро познату клупу. Испод леве мишке носи смотуљак гумене табле за шах, у шаци зелену торбицу са фигурама, а у десној флашицу домаће љуте, да се нађе, чисто за циркулацију и да разбистри мисли. Недуго затим, корак по корак, прикључују му се Бркати Мита и Брзи, некадашњи првак у брзопотезним партијама.

09:05
Кварт се полако буди, нова млада комшиница, што јој баба Нена издаје собу, улази у радњицу. "Даћете ми хлеб, млеко и један Малборо слимс", рече она. Зачу се вика. Пера изнервиран још једним губитком, изгубио је гајбу пива. "Опет вараш! Нећу више да играм са тобом! Дај ми вамо ракију! Бемти шах и кад играм с тобом!"

11:30
Идилично преподне прекиде вика. "Миланееее, силази на фуцу!". Девојчице поред се нешто смешкају и дошаптавају, гледају у дечаке који постављају камење за голове, а затим настављају да прескачу ластиш. Силази Милан и доноси лопту што му је послала тетка из Немачке. "Пазите да не оде на бетон да се не изгули, ова је само за траву", говорио је то сваки пут. Чује се лупање са првог спрата, изгледа нека домаћица лупа шницле.

13:25
Једно по једно, екипа из кварта, разиђе се. Време је ручку. Неки од дечака нису хтели кући па су маме морале варјачом да интервенишу.

14:00
Мук, време одмора. Кућни ред се мора поштовати. Старији одмарају а млађи једва чекају 5, или макар пола 5 да излете напоље и да почне граја.

16:25
Баба Нена, чека на прозору да види да ли ће неко да прекрши кућни ред и наруши мир да би га могла прекорити онако подбочена између гладиола. Само јој је глава вирила. Волела је и ноћу да уходи парове и касније да трачари ко се с киме спанђао и чија је ћерка кришом обукла ону минијатурну сукњу. Срамота!

16:45
Удруженим снагама, девојчице и дечаци, играјући жмурке с лоптом, нагло су повећали ниво буке. Стојећи сви око лопте, скочише у назад викнући "НИСАМ!".

19:00
Марко и Деки, излазе из теретане у атомском, мргодно гледају клинце који им се склањају с пута. Они су ипак старији!

20:40
Смена генерација. На најмрачнију клупицу сели су Марко и Деки, чекају Шонета са пивом. "Ма дај, данас сам дефинитивно урадио више згибова него ти! Види што је искочио.", рече показујући бицепс.

22:53
Блеја већ у току, пристижу Весна и Марина и за дивно чудо, повеле су ону нову комшиницу. Деки се смешка. "Може пиво?", упита он. "Наравно", одговори она пружајући руку ка флаши.

00:14
"Хајде идемо у пролаз да нас не види ова твоја снајпер бакута", рече Деки док је држао за руку. Иза оних гладиола, Нена је овај пут само сенке видела. Чекала је још пола сата, а онда је бесно отишла на спавање.

13:05, петак, торта зграда ван кварта.
Пролазим поред комшије. "Добар дан!", рекох. Он ме само мргодно погледа, окрене главу и прође. "И ја теби маму!", помислих настављајући својим путем.

Stanovnici kvarta nisu kvartaši - oni su docimeri.