Trivijalna prilika, zicer, sigurica, cilj čije ostvarenje zahteva jednak trud kao muvanje pripite Moldavke uz 20 evra u džepu.
Laka meta prosto ima karmu sa istetoviranim targetom i preostaje joj samo da primi hedšot sudbine. To je štreber u tehničkoj školi, vozač Juga koji nije vezao pojas, devizni penzioner sa Alchajmerom i samohrana milfača iz komšiluka kojoj je upravo izgoreo osigurač.
Napredak zahteva izazov, a laka meta je samo to - laka. Ne iziskuje evoluciju i štopuje pojedinca na dekadentnom nivou sakupljača plodova, putnika linijom manjeg otpora, klinca koji se penje na konstrukciju koša i zakucava. Jer je tako u mogućnosti.
- Patrik, druže, imaš stoju na zajam? Vraćam u ponedeljak.
- Ne mere, stalno me pređeš. Je l’ ti misliš da sam laka meta za čerupanje?
- Ma ne, kakvi. Čuj, treba mi hitno, tetki za lek, ima upalu dijafragme.
- Pa reče li da ti je umrla tetka? Dadoh pre baš...
- A, ma to bila klinička smrt. Sad je super, samo ta upala...
- Au, majku mu... Kad je tako, evo, pa kad budeš imao.
Anoreksična pičoka. Laka je u svakom smislu. Em što nema 50 kila zajedno zajedno sa francuskim ležajem, em je laka za barenje. Ali opet, koliko god to bila laka roba, većina će je izbegavati, da li zbog čuvene maksime „Bolje da ljulja nego da žulja“ ili zbog toga što se boje da ne polome kurac o njenu karličnu kost, ne znam. Ogorčena, jer niko neće da joj da kurca, polako, ali neminovno postaje poznata gradska nimfomanka.
Njen promiskuitet se zasniva upravo na tome što je oćna i daje na prvom izlasku, jer zna da drugu priliku najverovatnije neće dobiti. Kompleks niže vrednosti (đembela sam, đembela, niko me neće) je vremenom izgradio seksualni mentalitet koji je sličniji muškom nego ženskom – daj šta daš. Ona je ta koja će te smuvati, ona će ti platiti piće i na kraju krajeva, nećeš ti nju jebati nego ona tebe. Solidna cava, daje mindže, zna znanje, ne moraš mnogo oko nje da se bakćeš, jednostavno rečeno – laka meta.
Bubuljičavi Darko, večiti apsolvent, apstinent, živi s roditeljima u poodmakloj četvrtoj deceniji života, ukratko, apsolutni gubitnik: Ehem, oouuvaj, izvini, je l’ možeš da mi...
Random riba u lokalu, Tamara zvana Tvigi : Ne, ne pušim na prvom sastanku, ako si to hteo da pitaš, ali se jebem kao štuka.
Darko: U stvari, hteo sam samo da te pitam... Ma, ajmo do mene kući, matorci su mi na vikendici.
Tamara-Tvigi: Jaooo, kako si ti romantičan, hajde. Gde su ti kola?
Darko: Došao sam biciklom, ali možeš na korpicu, vozaću te ja.PAR MESECI KASNIJE
Tamara i Darko su u srećnoj vezi već tri meseca...
Tamara-Tvigi: Dakili, reci mi nešto... Je l’ izgledam debelo u ovome?
Darko: Dušo, to ti je najmanja moguća veličina, XXS, i što je najgore, ta haljina ti je prevelika.
Tamara-Tvigi: Ma to je Turska izrada, oni inače imaju drugačije veličine nego ovi iz Evrope. A ova haljina? Da li u njoj izgledam debelo?
Darko: EJ, DA SE TERAŠ U PIČKU MATERINU I TI I TURCI I HALJINE, ŠTA GOD DA OBUČEŠ STOJI TI KO SALVETA ČAČKALICI. JEBO ME ONAJ DAN KAD SAM TE UPOZNAO, ŠTO NISAM DOVRŠIO REČENICU I PITAO TE DA MI SAMO DAŠ UPALJAČ!!!
