Na prvi pogled ništa posebno. Imaju izgled parčeta kartona dimenzija oko 20x5cm, otprilike takvu i debljinu, sa mestimično razbacanim semenkama lana i susama. Na prvi zalogaj, takođe ništa posebno. Jes' da nikad nisam jeo karton, ali kontam da mu je sličan ukus. Što bi rek'o ćale jednog mog drugara: "K'o da jedeš strnjiku". Takav je bio i moj utisak nakon degustacije. Međutim, daljim konzumiranjem gore pomenutih pločica, zaključio sam da jedan od njihovih glavnih sastojaka mora biti nikotin, heroin ili bar morfijum, jer stvaraju neverovatnu zavisnost. Kad krenem da krckam ne mogu da prestanem dok ne iz'edem celu količinu prisutnu u kući. Još ako se kombinuju sa jogurtom... kuku majko, dok se okrenem nema ni njih ni jogurta, a ja i dalje gladan, k'o pubertetlija u 3 ujutro. Moja pretpostavka je da su ih na domaće tržište ubacile strane obaveštajne službe, sa ciljem da izvrše dodatni udar na džep našeg, i tako siromašnog, stanovništva, jer cena ovog proizvoda nije ni malo naivna. Može se izjednačiti sa cenom kilograma najkvalitetnijeg mesa, što je stvarno mnogo kada se u obzir uzme njihov sastav u koji ulazi: smeša raznih tipova brašna: pšeničnog ( ne belog ), heljdinog, ražanog, ovsenog itd., semenke lana i susama, i izvesna količina maslinovog ulja.
Šalu na stranu, lanene pločice su jako zdrav proizvod, jer snabdevaju organizam složenim ugljenim-hidratima, biljnim vlaknima, kompleksom vitamina B i E, mineralima, te ubrzavaju metabolizam i utiču na poboljšanje stanja organizma, a time i na popravku raspoloženja. Iako su prilično kalorične, te kalorije potiču iz složenih, a ne iz prostih šećera, tako da ne odlaze na ona mesta kojih se žene najviše plaše.
Jedino me brine ovaj heroin koji im se dodaje...
jestiva šperploča
