Najveću agoniju za sve fudbalske fanove predstavlja deo vikenda kada RTS mora da ispoštuje domaći fudbal i pusti na dva sata prikaže livade širom Srbije po kojima trče jedva osrednji fudbaleri. Iako je svaki prenos koji ne uključuje Crvenu Zvezdu i Partizan (mada uglavnom i njihov) uz Strajnića, Mikića, Andrijaševića i Kovinjala horor, agonija postaje nesnosna kada se urednik odluči da se prenosi utakmica koja se igra na nekom od vojvođanskih terena, kada mikrofon preuzima suveren radio-televizije Vojvodine Lazo Bakmaz.
Lazo Bakmaz je, po glasu bi se reklo, verovatno od osnivanja televizije član redakcije, pa ima kredibilitet do neba. Iako su svi svesni koliko ubija gledaoce, iz poštovanja to ne mogu da kažu ovom doajenu novinarstva. On je svestan da fudbal nije više to što je bio; davno je Karasi gurao bubamaru, a kroz maglu se seća i Mrkušićevih parada. Iako je ispunio uslov za penziju, hoće da još malo ostavi trag u sportskom novinarstvu, i da primer mlađima kako to treba da se radi.
Ko je gledao utakmicu Hajduka Kula - Čukarički, u decembru, pred 30 članova familije kuljana, bez ijedne šanse i uz komentar Laze Bakmaza - ni pakao mu neće teško pasti.
Tadiiiiić... (minut) Jeremiiiiić... (minut) Tadiiiiić. Gol. OFK Beograd kreće sa centra.
Ja se secam kad je prenosio Vojvodinu sa Bastijom,tamo 90-ih u Intertotokupu,i kaze "U novom Sadu se igra prvi mec intertoto kluba".+++ Za Lazu,uzivam da ga slusam kako brabonja,on nas fudbal cini interesantnim
Da l' ima gore?
+++
Сјајан текст , свака част!