Prva asocijacija svakog čoveka kada pomisli na tabletu je - Tablete su tu da pomognu. Mnogi ljudi pate od nesanice, slabe koncentracije, prekomerne težine ili glavobolje. Živi se brže, ciljevi i očekivanja su sve veći, nezadovoljstvo izgledom sve prisutnije, prekovremeni rad je postao najnormalnija stvar, što utiče na količinu spavanja. Treba nam veći televizor, luksuzniji automobil, markirana garderoba i nameštaj u stanu, zato dižemo kredite, radimo dva posla i opet pizdimo jer nam uvek nešto izmiče, a na kraju meseca opet nema para. Tako dolazi do depresije. Neki su depresivni jer u startu znaju da je život iz spotova 50 cent-a za njih neostvariv. Pošto niko ne želi da živi u depresiji, okrećemo se najpristupačnijoj ruci spasa - lekovi! Pa da, oni pomažu, kako ih se ranije nisam setio!
Uzeću dva bensedina da mi se onaj glavonja na poslu opet ne popenje na onu stvar, i jedan kad dodjem kući da bi mi brak i problemi lakše pali. Ako popijem još i koje pivo, računa se neću ni setiti. Za sve ostalo, tu su brufeni. Pošto za sport nemam vremena, težinu ću regulisati tabletama za ubijanje apetita. Tablete za spavanje pijem još od ranije. Imam i neke za bolje raspoloženje, ali pošto od njih pritisak pada, pijem ih u kombinaciji sa onima za bolju cirkulaciju..Pošto mi je vremenom od ovog koktela stradala jetra, a ni želudac ne radi kako treba, pijem ranisan i diklofen protiv bolova. Sad sam pravi srećni narkoman, ali pošto je to legalno, boli me ona stvar. Ima i onih što koriste heroin, kradu i umiru po ulici. Ma daj bre onu žutu, neću da razmišljam o tome. Tako, sad je opet dobro..