Štrokavi ostatak koji se uhvati na kadi posle kupanja. Lekovito blato, u zavisnosti od okorelosti, može da razvije i sopstvenu svest i počne preteći da posmatra sve koji mu se približe. Može svedočiti o junačkim podvizima svog vlasnika, kao što su unošenje uglja, sečenje drva, krečenje, gletovanje, pegla u prašini, ronjenje po Dunavu (u slučaju pada/izbacivanja sa splava)... Samo postojanje ovako nečega razvijenog i strašnog u kadi momentalno izaziva neverovatan bes u očima jedinog ukućana koji najčešće vodi računa o higijeni - staramajke.
- 'De ćeš, avetinjo!? Kud' misliš da si pošao, je' li, bre?
- Šta je sad? Jel' sam ti danas rek'o da izlazim? Nije da...
- Šta ti meni nije? Jel' si video kadu za sobom? Ono je TVOJE lekovito blato, ti ga operi! Nije ovo Banja Koviljača i nije ti ono sumporno kupatilo, nećeš nigde ni makac dok sve ne bude pod vinkl! JASNO?
- I'em ke'o, ribam ke'o!* Do malopre Štrokavi se dohvata sunđera, vima, štemajza i čekića i počinje sanaciju...
Pridev i imenica koji predstavljaju spoj nespojivog. Lekovito je reč koja nas asocira na pozitivnu stvar, na nešto što donosi boljitak. Blato je ono gadno što niko sem svinja ne voli. I kako sad? Šta? Spoje se ta dva. I još funkcioniše.
Neće se spojiti? Aham...
- Šta misliš, da li će se smuvati Maja i Dalibor?
- Pfff... Ma nema šanse. Ona umiljato dete iz fine kuće i on seoski džukac, obijač trafika. Ma nema šanse to da se veže jedno za drugo.
- A jesi li čuo nekad za lekovito blato?
- Šta bre?
- Eto, i takva konstrukcija lepog i gadnog postoji. Možda na mulju i uspe zelena kada.
