Leptir

Apgrejdovana gusenica. Onaj zeleni crv što mi pustoši muškatle, što bi rekla baba. Ružan je, nepoželjan, devojčice se plaše njega kao svake normalne pijavice. Nakon otužnog života štetočine i otpadnika, odluči da nestane, da se povuče u svoj sarkofag. I taman kad pomisliš da je mrtav - vrati se. Nov, neprepoznatljiv, lep, bez prošlosti. Opčinjava one iste devojke svojim novim krilima, lakim kao vazduh. Isti oni neistrebljivi gmazovi koji su brstili lišće i izazivale ubilačke sklonosti sada su nežna lepršava stvorenja što podsećaju na igru. Leptiri u stomaku, fraza, kao uzbuđenje, kao zaljubljenost, kao drhtaj. Te iste antene na istoj glavi, bez ili sa razlogom nevoljene, odjednom zbog para obojenih gedžeta pripojenih telu, postaju simbol čiste lepote. Ovaj nakaradni burazer moljca(koji ostaje dosledan sebi kao trve štetočina), postaje totem mladosti, razigranosti i dečje nevinosti. E pa, mene neš prevariti! Bio si, jesi, i bićeš najobičnija ružna gusenica, imao ti krila ili ne. Kupusaru.