Negde poznat i kao lepeza. Nož koji je omiljena igračka klincima za koje je fudbal dosadan.
Oni koji nauče da rukuju sa njim imaju lepe uspomene u vidu ožiljaka po rukama.

Divan insekat! Veoma je popularan kao tetovaza kod devojaka...
Cik pogodite sta simbolizuje ako leti sa cveta na cvet!!!

Dodatni prozorcic kod starijih modela kecheva i fice, za koji moj ujak kaze da je bolji od klime

Стари надимак за ХЦ мангупа, посебне сорте. Оне која се храни мртвим диносаурусима.

Лептир те неће пресрести, испребијати и узети све паре које си наменио за доп и курве. Неће те гледати попреко јер је то његов крај. Нити ће рекетирати, диловати, шуровати са цајканима и тастерисати, то просто њега не занима.

Али ће ти зато ћорнути колица, измалтретирати их како ти никад не би умео и пази сад - вратити их.

Не уме другачије, рекао сам ти да је бараба. Али бараба са пасијом. Не ради он то због материјалне користи - он кола не продаје, нити да би изигравао мангупа - има и много опаснијих људи на улицама града. Он то ради из једноставне и чисте љубави за машином.

Izraz za defku koja je leprsava i dobra fora, posalica, al na zalost nije definicija.

Apgrejdovana gusenica. Onaj zeleni crv što mi pustoši muškatle, što bi rekla baba. Ružan je, nepoželjan, devojčice se plaše njega kao svake normalne pijavice. Nakon otužnog života štetočine i otpadnika, odluči da nestane, da se povuče u svoj sarkofag. I taman kad pomisliš da je mrtav - vrati se. Nov, neprepoznatljiv, lep, bez prošlosti. Opčinjava one iste devojke svojim novim krilima, lakim kao vazduh. Isti oni neistrebljivi gmazovi koji su brstili lišće i izazivale ubilačke sklonosti sada su nežna lepršava stvorenja što podsećaju na igru. Leptiri u stomaku, fraza, kao uzbuđenje, kao zaljubljenost, kao drhtaj. Te iste antene na istoj glavi, bez ili sa razlogom nevoljene, odjednom zbog para obojenih gedžeta pripojenih telu, postaju simbol čiste lepote. Ovaj nakaradni burazer moljca(koji ostaje dosledan sebi kao trve štetočina), postaje totem mladosti, razigranosti i dečje nevinosti. E pa, mene neš prevariti! Bio si, jesi, i bićeš najobičnija ružna gusenica, imao ti krila ili ne. Kupusaru.

Кроз полуспуштене ролетне причао сам са својим најбољим пријатељем - мраком. Збиља, једини део дана у ком сам могао да се крећем неопажен, да размишљам и маштам наглас, да водим своју битку са ветрењачама је била ноћ. То је време у ком су моје идеје тихо гореле у ваздуху, и као дим се разлетеле на најудаљеније крајеве света.

Ноћ ме чини херојем. Макар у сопственој глави. Чињеница, другоразредним, али то није битно. Прави хероји ионако не постоје. У тим тренуцима, сва тежина заспалих пада на моја леђа, ноћу стварам. Не пишем, не сликам и не радим да бих добио признање, јер ми признање не треба, поготову не од људи који ми не значе. Стварам због тог интезивираног осећаја живота, шта год живот био. Тада осећам срећу, тугу, тада сам сурово искрен. Можда је то прикривени мазохизам, а можда израз неке "интелигенције". Хендикеп или дар, нисам сигуран.

И тако гледавши високо, у полуведро небо мислим. О свему. Имам времена. Ионако је живот почетна фаза смрти. Смрти која је вечна. Размишљам надајући се благом замаху крила малог лептира, негде далеко, замаху крила који може да измени све. Немојте погрешно да ме схватите. Нисам незадовољан. Ни најмање. Само желим да видим, чујем и помиришем све, јер кад размислите, људски век је кратак и за тих седамдесет и кусур година, ви ни себе не упознате до краја, а не било шта друго. Људски век је секунда у земаљским размерама, а земаљски рок трајања је секунда у односу на трајање Свемира... И тако даље.

Али да се вратимо на лептира. Лептир је идеја, умре за једну ноћ, а опет живи вечно. Његов замах крилима можда неће променити данашњицу, можда неће променити ни наредну годину, век, али узрочно-последично може изазвати тоталну промену, хаос (у било ком смислу те речи). И након рађања и умирања милион таквих лептира, можда баш онај први изазове нешто велико. И иако нико неће знати да је баш ОН заслужан за то, кроз своје дело, он ће наставити да живи. Вечно. Баш због тога, лептир је идеја. А идеја не умире до последњег живог бића, до последње капи кише, до последњег трептаја звезде.

Не знам како и на који начин су стварали велики писци, мислиоци, на који начин је стварао Хесе, како је стварао Хемингвеј, Орвел, не знам како је поезију писао Буковски, нити како је Толкин створио свој свет. Нити сам сигуран да ће их за 400-500 година неко памтити, поготову на начин на којих их памтим, познајем ја или било ко ко је прочитао било шта што нема безе са саставом прашка за веш, седећи у ВЦ-у. Не знам, нити ме занима. А једино што је битно, да су они, баш као тај лептир, макар на секунд учинили свет бољим местом. А мени ноћ пружа шансу да постанем лептир...

Osoba koja se boji davanja krvi.

Usamljeni stanovnik novčanika (prema onome čemu nas uče na TV-u). Posebno voli da izleti kada bi glavni junak reklame ili humoristične serije trebao da plati nešto. Nakon tog gesta surovog leptira (koji je, ipak, samo žudio za slobodom) moguće je primjetiti rumenilo jadnog socijalnog heroja kome se samo leptiri množe u novčaniku.

Veoma izdrzljivo stvorenje,podnosi extra i ljeto i zimu to nam je dokazao u svojoj pjesmi Kemal Malovcic (ne znam kako se zove ta pjesma,al sigurno postoji) citiriam: "Gledam i grudvam dva zaljubljena leptira,kako sretni lete od cvjeta do cvejta"Dakle leptiri mogu i da ne mogu.

Leptir je insekt iz porodice helikoptera

Životinja sa osam krila. Barem po Tuti Frutiju.