Godina neka tipa 2006-ta, bilo koja iz tog reda godina ocvale tranzicije: jun mesec, skončala je i ta školska godina u tvojoj školici musavoj od čipikaoa i prosute frutele, male kompaktne i žute kao sunce nad Sutomorem za koje si spremao džeparac prkoseći iskušenju albuma Mančester junajteda, onog u kom su Vidića skrajnuli na zadnju stranicu sa O’ Šeom i pomoćnim osobljem stadiona, jebem li im proju…
Kad ono prc. Tvoji su već cepnuli broj sa bandere - Škola stranih jezika “BOŽIDAR ADŽIJA” i investirali u budućnost u brižnom naletu grčenja i ćamanja, da ne budeš ništak i nitkov sutra, da budeš kozmopolita, da se edukuješ, obrazuješ zaradiš i onda nek ti dupe vidi puta koliko ti srce ište. Šatro.
Sutra si postao/la/lo samovlasno lice, sui iuris građanin, domaćin, hipster ili derpe, i možda svojom voljom i svojim džepom juriš kojekude kurseve jave i cececea, ali ta žega, taj hlorin gas buđavih zidova proizvoljne prostorije u Železniku, do kog si se klackao tričetvrt sata radi TEČAJA (ne kursa), će ti ostati urezbareni u pamet.
Zato je, uostalom, ovaj termin prognan iz upotrebe.
- Ala si se objasnila s onim turistima, od kad se to špreha dojč jeli sine?
- Ma odradila sam neki kurs onlajn, čisto osnovno pa ćemo dalje polako.
- Jao bre pa reci lepo po srpski, te kurs, te onlajn…
- Tata… Majke ti ga spalim.
Definicija je dobra, ali suština odskače veoma od prave teme. Akcenat ipak treba da je na letu... Plus svakako.
Osetio na svojoj kozi bozi daradziju, vidi se da je autor vrstan poznavalac gorenavedenih prilika
+ ko kuca