Razgovor na stočnoj pijaci:
- 'De si, Šornjo, životinjo?
- Evo, razgledujem malo, pobratime.
- A š'o bre? 'De ti Šarulja i Rosulja? Mog'o si ih dovesti, dobio bi lepe novce za nji'.
- Ma, lipsale, Žile, nema od njih ništa.
- Pu, vrag mu baba Stanojlin! Ajd', vid'mo se kasnije, eno mi onaj tamo šacuje vepra, biće nešto valjda...

- Пуф, пуф, пуф, уф, јебем ти лифт, пуф, и степенице, пуф, и 13. спрат, и оног ко ме наговори да напустим село и дођем овде... Уф, уф... ЖЕНОООООО! Стиг'о сам, дај нешто да се једе! Жено, где си бре?!
- Ево ме у соби!
- Па шта ћеш тамо, што ниси у кујни?!
- Па дођи овамо, свињо једна!
- Шта ћеш бре који ку.... Е јеби га.
- Шта је било? Не свиђа ти се? Па пола града сам обишла да нађем костим медицинске сестре, немој сад да ми кажеш да не ваља!
- Џаба си се трудила, нећеш бити јебана.
- Стоко, само ти је битно да дођеш кући да се наждереш као свиња! Месец дана ништа, па имам и ја душу, нечовеку један!
- Чекај бре лебтејебо, није да нећу, него не могу женска главо, 15 тона угља сам данас претоварио, липс'о сам! Немој сад да ме зајебаваш, ево, сутра обећавам!
- Аха, знам ја то твоје сутра!
- Ма да се носиш бре у пизду материну, ако те толико у'ватило терање, иди лепо код Бранка, реци ја сам те послао, пријебало ти се, нек' те избамбуса човек, па се врати лепо кући да смоташ сарме, а ја одох да прилегнем мало. Ај уздравље!