Ljubav na seoski način

Ili, propast srpskog sela. Svejedno.
Kako gradovi rastu, tako sela nestaju. Jebiga, modernizacija i XXI vek. Nuspojava i efekat leptira u jednom pakovanju. Dok se jednom ne smrkne, drugom ne može da svane. Seljani se sele u gradove, građani postaju seljaci. Pardon, seljani. S' kim si, taki si, što bi naš narod rek'o.
Seoske cure beže u gradove glavom bez obzira, pa šta im Bog da. Ili na kakvog bajčeta naiđu tamo. Bitno je da čovek ima stan u gradu ili bar kuću u predgrađu istog, da ne kažem prigradskog naselja. Sada što ona neće da skuplja seno na + 38 C ili zaleva baštu tri kilometra od kuće, to je već njena greška. Ili nije greška. Možda joj je bolje da radi na trafici ili nekom butiku za 20000RSD i blajva đoku gazdi koji može ćale da joj bude. A kuda će pak sirotica? Nije učila visoke škole, možda je i bila ''kapacitet'', ali jednostavno nije imala uslove za dalje školovanje ili joj je pištala mindža za to (naći će najlepšeg dečka u gradu, udaće se za njega, njegov ćale će da im kupi stan i živeće srećno i berićetno...).
Ali tako treba i druga strana da razmišlja. Video čovek dobru pičku, smuvao je, zavlačio, obećavao kule i gradove, odveo u krevet, raščerečio je i odgonio na najfiniji mogući način, onaj koji ona još uvek ne kapira...jebiga, ne zna ona one gradske fore. Ona je iz poštene, vredne porodice. On, mufljuz i hohštapler.
Zorica 0, bajče mufljuz, 1. Ful tajm.