Odeš kod babe na selo za praznik , poljubiš babu i vratiš se sa punim kolima sira, kajmaka, pečenja,suvog mesa ,slanine...
Ili, propast srpskog sela. Svejedno.
Kako gradovi rastu, tako sela nestaju. Jebiga, modernizacija i XXI vek. Nuspojava i efekat leptira u jednom pakovanju. Dok se jednom ne smrkne, drugom ne može da svane. Seljani se sele u gradove, građani postaju seljaci. Pardon, seljani. S' kim si, taki si, što bi naš narod rek'o.
Seoske cure beže u gradove glavom bez obzira, pa šta im Bog da. Ili na kakvog bajčeta naiđu tamo. Bitno je da čovek ima stan u gradu ili bar kuću u predgrađu istog, da ne kažem prigradskog naselja. Sada što ona neće da skuplja seno na + 38 C ili zaleva baštu tri kilometra od kuće, to je već njena greška. Ili nije greška. Možda joj je bolje da radi na trafici ili nekom butiku za 20000RSD i blajva đoku gazdi koji može ćale da joj bude. A kuda će pak sirotica? Nije učila visoke škole, možda je i bila ''kapacitet'', ali jednostavno nije imala uslove za dalje školovanje ili joj je pištala mindža za to (naći će najlepšeg dečka u gradu, udaće se za njega, njegov ćale će da im kupi stan i živeće srećno i berićetno...).
Ali tako treba i druga strana da razmišlja. Video čovek dobru pičku, smuvao je, zavlačio, obećavao kule i gradove, odveo u krevet, raščerečio je i odgonio na najfiniji mogući način, onaj koji ona još uvek ne kapira...jebiga, ne zna ona one gradske fore. Ona je iz poštene, vredne porodice. On, mufljuz i hohštapler.
Zorica 0, bajče mufljuz, 1. Ful tajm.
Uzmimo za primer Todora. Poljoprivrednika koji radi i u nekom preduzeću u gradu. Ali živi na selu. Čukun-deda, pra-deda, deda i otac su mu odatle. Voli čovek svoje livade, svoj traktor, svoju slobodu. On je sada već u kasnim tridesetim godinama, takoreći glava kuće, vredan, radan, popije nekad, ali bogo moj, on je Srbin, Balkanac, pravoslavac. Ima i on dušu. Voli da se opusti u kafani sa ostalim prijateljima. Nikada ne bi digao ruku na ženu, a kamoli da je povredi. Od žene očekuje samo da mu spremi pristojan obrok, održava kuću urednom i sina naslednika. Ništa više od toga. Za ostalo će se on snaći. Ali Todor ne jebe. Nema koga. Zorica otišla u grad i gubi joj se svaki trag. On joj je bio prvi, ona njemu prva. I jedina. Zorica...
Todor 0, Zora 0. Ful tajm.
Страсна и незадржива плима осећања. Обично је осете остављени мужеви према својим бившим женама које су се преудале за првог комшију. Најчешће муж претходно слисти пола литре ракије.
Мужеви своју љубав доказују на довитљиве начине:
Псују и прете проклетом комшији швалеру, а онда му потрују сву живину,
Дођу из кафане у глуво доба ноћи и своју драгу убију од батина,
Премлате децу, а своју бившу драгу јуре по улици витлајући ножем,
Сачекају да заспи, а онда запале кућу и шталу,
Узму дедину двоцевку (или службени пиштољ) па пресуде својој љубљеној, а затим и себи.
Баба на дневнику: -Ја мислем да је Милорад убијо Драгицу јербо ју је много волуо
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.