Ljubav!

..Suze mi teku od smijeha ako prestanem da se smijem ostace samo suze .. Da, ispricacu vam moju pricu. Ona, zove se Vesna, moj razlog za osmijeh, srecu, bukvalno moj razlog novog neproblematicnog zivota. Secam se kako sam reagovao na njen pogled onaj blag, umiljat . Sreca, osmeh i srce mi zaigra kad pomislim na nju, a to je uvijek. Da ,stalno mislim na nju zato valjda i jesam srecan. Ali cijela poenta price je ta da ona nije mogla da podnese daljinu. Te proklete kilometre. Ostavila me. Ostao sam zgazen, u suzama smeha koje su krile suze bola i tuge. Moja princezica, moj najlepsi dio zivota, razlog mog osmeha, ostavi me . Sva sreca pretvorila se u bolnu suzu,pokusavam da budem jak ali sve pocinje da gubi smisao, stvara se mrak, praznina i bol u dusi. Volim je, i zato boli, boli to prijatelju moj kad izgubis tek pronadjenu svrhu nivog zivota, kad se nadjes na dnu, u bolu i suzama. Brate, znas onaj osecaj kad mastas sa osmehom na licu, a u trenutku ti se sve srusi, shvatis koliko umijes da volis, da budes srecan ali i da patis. Svu tu moju srecu srusio je vetar bola i kisa djine. Zapalicu jednu da se smirim ali tog zeljenog mira nema, nema ni te srece , boli to kad ostanes sam. Da, donela mi je srecu, naucila klosara da voli, ucinila nemoguce, poverovah srecom zanesen da imam sve i da mi nista ne treba, i od jednom sve izgubi smisao, druze treba mi ta Vesna , ona bas jednostavna, povrsna a meni posebna i previsee. Od ovog razmisljanja o njoj, dusa mi umire, srce prestaje da kuca, mrtav covjek koji hoda , krece suza hladna kao hiljade zima, bol me ubija. Zasto bas tako mora da bude? Shavtas li kako boli? I od mog smjeha , od moje radosti padam na suze bola i uzdaha. Samo da imam tu moc da mogu pobjediti daljinu bila bi moja , bio bi njen. Boze! Imaj razumijevanja za moju ljubav, cuj srce izpunjeno bolom. Ako nista daj joj mogucnost da voli nekog drugog kao sto sam ja nju volio, neka bude srecna. Ja cu se vec nekako snaci, a do tada
mi lazne suze smijeha prekrivaju one istinske suze bola i tuge.