Ljudi koji prave fejs grupe kad neko umre

Najveći licimuri. Razumem da je zanimljivo praviti crnjak, ali definitivno ne razumem, niti ću razumeti SVRHU poturanja toga pod nos pod parolom dobrog hrišćanina i najboljeg druga.
Hoće li drug koji te voli kad pogineš s motora brže bolje otrčati na fejs da ti stavi na zid pesmu “Motori”? Nešto ne mislim da hoće. S druge strane, tu je gomila kojekakvih kreatura koje je manje ili više bilo briga za tebe i koje su te manje ili više uopšte i znale, ali SADA KAD SI UMRO! Sad? Pa sad si im draži od šlepera ajvara! Sad provode noći i dane pretresajući arhive i plejliste da nađu pesmu koja aludira na uzrok tvoje smrti i da je okače na grupi sa tužnim smajlijem. Ko još stavlja SMAJLI kad neko umre? Dobro, možda bih i ja u nekoj situaciji nakačio nekakav smajli, ali on sigurno ne bi bio tu da pošalje poruku “Vidi mene kakav sam Popaj, imam samo 20 a već znam sve o životu što ima da se zna, oprlji me iskustvo gorko, tuga za drugom što smo delili ćaletovu staru poniku i tukli se u glavu gelenderom. Hoćeš da budeš sa mnom? Ne znam da li ćeš moći...Mnogo je života prošlo preko mene i bore ove jedne na čelu, ogrubela je duša moja od oštrog bola i moje je srce postalo stena(uz istoimenu kompoziciju, naravno)”. Eto. Sledeći put kad vidite wall grupe o nekom mučeniku što se smrskao u bager, razmislite koliko je on u ovom trenutku raspoložen da čita vaše cenjene komentare galantno servirane uz citate Dare Bubamare i teške suze otkucane na tastaturi.