Lov na veštice

(Nekad)
- Pope, kuga nas podavi, pomresmo iako se svakodnevno po pet puta molimo! Šta više da radimo, to ne funkcioniše?
- Ma, meni se čini da imate neku vešticu u selu koja vam je to napravila vradžbinama. Da mi nju lepo nađemo i ispitamo.
- Tako je! Ali, ko bi to mogao da bude?
- Ma, na zadnjoj pričesti mi nije bila ona krojačeva žena.
- Istina! Ona je! Spalimo je!
- Čekajte, ljudi, treba biti siguran. Prvo da izvedemo probu. Bacićemo je u vodu. Ako se udavi, znači da je Bog hoće, te nije veštica, tražimo dalje. Ako ispliva, Bog je neće, kriva je i spalićemo je.
- Ima smisla! Ljudi, vile, kose i baklje u ruke i idemo kod nje! Možda i muža omađijala pa će da je brani, ponesite i konopac da ga vežemo!

(Sad)
- Direktore, šta ovo bi? Ima li šanse da padne plata, ubismo se od posla, a para nigde. Propade firma!
- Vidi, i ja to primetio. Rek'o bi da onaj računovođa potkrada firmu. Mulja nešto oko računa, garant.
- Uuu, nije valjda?!
- Ma, skoro kupio auto. Dobro, jes' Punto, ali otkud mu kinta sa onom platom? I još parkirao na mom mestu, nisam imao gde da ostavim svog novog Mercedesa, čisto da me zavitlava. Osilio se, bre!
- E, ja video da sluša one metalike i te đavolije :prekrst: mora da ga đavo neki u'vatio.
- Eto vidiš! Nego, prepusti ti sve to meni, sačekaću još malo, pa kad ga namestim, ima da se priča!
- Tako, bre! Jedva čekamo to da vidimo!