Bila jednom jedna mala lepa zemlja. I teško se u njoj živelo. Ipak, ta zemlja je bila izuzetno srećna jer je imala grupu ljudi koji su sebe nazivali "vlada". Bila je to mala, ali probrana grupa ljudi, posvećenih svom poslu i narodu, koji su danonoćno i bez prekida, ne žaleći sebe, radili kako bi narod bolje živeo. Ali nije imalo pomaka na bolje.
Jednoga dana, neko se doseti da postoje zemlje u kojima se lepo živi, te se malo bolje raspitaše u čemu je razlika. Rekoše im da tamo postoji neki čarobni zapis zvani Zakon. Onda vlada reši da uzme i da te magične zapise prepiše. Tako i bi. Uzeli su prvi magični spis i prepisali ga, te legli da spavaju.
Kad su se ujutru probudili, uključili su kutiju sa slikama koju mnogi nazivaju i prozorom u svet i videli kako je sad sve što su napisali odjednom postalo stvarnost. Zahvališe onome ko te slike pušta iako ga već oni i plaćaju i, osokoljeni ovim uspehom, krenuše dalje da prepisuju. Njihovoj sreći ne beše kraja jer svakoga bi jutra iznova videli kako je narodu sve lepše i bolje i od sreće i euforije nastaviše da pišu još i još i još...
Jednoga jutra, čudna buka ih probudi i lupnjava pred vratima. Otvorili su vrata i začuđeni videli kako se okupio narod. Prljav, u pocepanoj odeći, mršav, zakrvavljenih očiju.
- Zašto su vam tako velike oči? -upitaše članovi vlade.
- Nisu velike, no smo zbog gladi smršali, te nam više dolaze do izražaja.
- A zašto su vam tako velike uši?
- Jer nas već godinama pravite magarcima.
- Ali ljudi, mi nemam tako veliku baštu, zašto vam svima iznad glava štrče te poljoprivredne alatke?
- Da vam lakše jebemo majku, figurativno!
- Tebra, šta radiš?
- Evo, smaram se. Guglam neke zakone i prava građana...
- A?! Da nisi malo mator da veruješ u bajke?
- Ma pusti, onaj smarač iz građanskog nam to tražio za čas. Mada, moj ćale taj predmet iz nekog razloga zove "marksizam", štagod to bilo...
- A, to za školu, sad kapiram što nema veze sa mozgom.
- Blago tebi, ti ideš na veronauku.
- Isti kurac, tamo učimo da nevina riba mož' da zakači od zraka svetlosti, pa ti posle dete hoda po vodi, leči dodirom i pretvara vodu u vino.
- Znači, naravoučenije: ništa bez kurtona.
- Taj rad.
Jesam ga zapetljao previše, ali neka. Nešto sam danas domanovićevski motivisan, ne znam što.
Hvala
Nema veze iako zapetljaš malo, pa ja to stalno radim. Sviđa mi se ideja i totalno je jasno štas' 'teo da kažeš +
na kratko izgubih paznju, ali celokupan utisak - ostavlja duboku poruku... +