Ustanička 19. Stajalište. Oko visokih borova vijuga tišina, obojena a nevidljiva kao od dima i tuđe ruke. Nije to igra unatraške - samo su malo zalutali točkovi auta od paperja i sna.
Vidim nju, i sav isprebijan sobom, skoro mrtav - udahnem joj malo onog njenog šmeka. I dodirnem zvezdice sestrice, batice.
Kao da varoš spi a čujem glasove tik uha. Odjek njenih štiklica sivih sandalica.
Plešem sam. A držim je za ruku.
Jeo je bunike!- reći će kad me vide od vazduha spravljene da ispijam njene oči što posmatraju kako ih srčem i migolje se
dok mi golicaju usne.
Došla bi kod mene i gledali bi Linča, žvakali kokice, duvali lepak...
A onda se desio mrak.
Nikada više nisam istinski video dan.
- Bio sam neko vreme ovde i pre nego sam došao. Sad nisam ovde.
- Ako prodam svoju laž za par realnih slika - umreću kao kopija.
Ако продајеш овако добре дроге желим да их купим од тебе, није битна цена, оћу да ми буде овако добро :Д
;-) Jedini način je da uđeš u moju glavu. Rado bi je i poklonila za dž :-D Ili da se družiš sa mnom pa da delujem mentalnom energijom na tebe, da ti telepatski sunem koju kesicu. Drogirana sam rođena :-D
Hvala Duhe. ;-)
Hvala za plus. Postoje mrakovi čiju prirodu ni sama tmina ne poznaje.
Hvala veliko. :-)
Hahaha valjda lobanju, ako mozak takneš burgijom samlećeš ga hahahahaha luv ju <3
udario ga auto? :)))
Dobra Ivo, samo ispravi Ustaničku