Ima jedna tanana crta u americkim filmovima koji nisu uzeli oskara (isekao sam We where soldiers i Saving private Riyan za komentatore). Kada pogine neko u ratu, samo mu se doda pored slike u uniformi, na kaminu mali venac. Nema tog ljudskog sažaljenja na mrtvo dete, nego se uzima, kao da će ispadati još 9 iz majke. Kad detektivka upita kevu jel na slici vaš muž kad je bio vojnik, ova kaže, ma jooook, to mi mrtvo dete Bre, ja ga vec zaboravila, a da on je heroj tog i tog americkog rata, majka ponosna razmačinje kezom uši. Valjda politika ne dozvoljava da se publika bedači kada nad leševima iz rata. Svi znamo da keve svisavaju za mrtvom decom. Ne kaže se za džabe ozbiljan ko sarana sina jedinca.
E u pesmi Majka devet jugovića se radi o tome kako kevi zvone jaja za Jug Bogdanom, a za sinovima se raspada.
