Majka Tereza

И поред тога што многи верују да је данашња католичка црква у том смислу другачија од оног исквареног и монструозног средњовековног инквизитора и крсташа, све је више оних који тврде да се ту ништа није променило.

Разлика је можда само у перфиднијем начину деловања, али је циљ остао исти - НОВАЦ!
Највећа мисионарка 20 века, добитница Нобелове награде за мир 1979. и особа око чијег живота је и пре смрти створен култ светице, Мајка Тереза је свакако особа која на читавој планети слови као симбол испосништва и скромности.
Да ли је то све била игра за медије и добар маркетинг помоћу кога је Ватикан искасирао десетине милиона долара?
Оно што је пратило мисонарски рад Мајке Терезе је глобално прикупљање новца за немоћне, сиромашне и болесне.
Зна се да је Мајка Тереза примила донације које се мере дестинама милиона долара. Зна се и да је сав новац завршавао на рачунима ватиканских банака, али ни једном репортеру није никада дозвољено да ове рачуне прегледа? Наводно, Мајка Тереза то није дозвољавала. Ваљда је то сматрала богохуљењем или нешто слично. Свеједно, нико не зна како је новац трошен.
Иако се тим новцем могло изградити много сиротишта са адекватним санитаријама и вероватно више врхунски опремљених болница у Бенгалу, није изграђена ни једна.Грађени су само скромни сабирни центри.
Добровољци који су са Мајком Терезом радили у Калкути, описали су њен "Дом за умируће", као концентрациони логор налик онима за време Другог светског рата. Ту није било чак ни столица, ни медицинске опреме, ни лекова... Само пољски кревети и људи који су умирали.
Све огромне донације које су се сливале на рачун "Мисије милосрђа" нису имале никаквог удела на живот мисионарки, где већина сестара није ни знала колико новца је пристизало. Оне не само да су живеле аскетски, већ буквално сиротињски. Једна од сестара је у каснијем интервјуу тврдила да су сестре имале по три хаљине које су пране и крпљене све док нису постале потпуно похабане и начичкане закрпама. Одећу су прале саме на руке, на најпримитивнији начин. За личну хигијену могле су дневно користити само једну кофу воде. Било какве здравствене контроле или посете зубару сматране су чистим луксузом.