Ono sto ljudi postanu posto napune 45 godina

Izuzetno plemenita žena, koja ceo život posvetila činjenju nebrojenih velikih dobrih dela, nesebično pomažući najsiromašnijim ljudima sveta i lišavajući sebe samu svega materijalnog. Veći deo života je provela u najbednijim getoima Indije, okružena nesrećnima i ubogima, bogaljima i sirotinji.
Nažalost, njen uticaj i ime su iskorišćeni od strane rimokatoličke crkve za promociju svega ostalog za šta ta izopačena institucija i mnogi njeni poglavari stoje, a što izaziva mnogo veću količinu nepotrebne patnje i nepravde u svetu od ogromne količine dobra koje je ona ostvarila. Vatikan ju je, na kraju, ceo život držao u "misionarskoj poziciji", koristivši je kao maskotu kad kod bi se za to ukazala prilika.
Posle smrti, u memoarima koji su protiv njene volje objavljeni, obelodanjeno je da se 1979. poverila samoj sebi kako ne oseća prisustvo Boga, (Isusa), da oseća samo prazninu u sebi na tom mestu, što je dodalo misteriji koja okružuje privatne poglede na veru ove šampionke altruizma.
Već dugo vremena njeno ime je sinonim za osobu koja se svesno lišava sopstvenog blagostanja radi dobrobiti drugih.

И поред тога што многи верују да је данашња католичка црква у том смислу другачија од оног исквареног и монструозног средњовековног инквизитора и крсташа, све је више оних који тврде да се ту ништа није променило.

Разлика је можда само у перфиднијем начину деловања, али је циљ остао исти - НОВАЦ!
Највећа мисионарка 20 века, добитница Нобелове награде за мир 1979. и особа око чијег живота је и пре смрти створен култ светице, Мајка Тереза је свакако особа која на читавој планети слови као симбол испосништва и скромности.
Да ли је то све била игра за медије и добар маркетинг помоћу кога је Ватикан искасирао десетине милиона долара?
Оно што је пратило мисонарски рад Мајке Терезе је глобално прикупљање новца за немоћне, сиромашне и болесне.
Зна се да је Мајка Тереза примила донације које се мере дестинама милиона долара. Зна се и да је сав новац завршавао на рачунима ватиканских банака, али ни једном репортеру није никада дозвољено да ове рачуне прегледа? Наводно, Мајка Тереза то није дозвољавала. Ваљда је то сматрала богохуљењем или нешто слично. Свеједно, нико не зна како је новац трошен.
Иако се тим новцем могло изградити много сиротишта са адекватним санитаријама и вероватно више врхунски опремљених болница у Бенгалу, није изграђена ни једна.Грађени су само скромни сабирни центри.
Добровољци који су са Мајком Терезом радили у Калкути, описали су њен "Дом за умируће", као концентрациони логор налик онима за време Другог светског рата. Ту није било чак ни столица, ни медицинске опреме, ни лекова... Само пољски кревети и људи који су умирали.
Све огромне донације које су се сливале на рачун "Мисије милосрђа" нису имале никаквог удела на живот мисионарки, где већина сестара није ни знала колико новца је пристизало. Оне не само да су живеле аскетски, већ буквално сиротињски. Једна од сестара је у каснијем интервјуу тврдила да су сестре имале по три хаљине које су пране и крпљене све док нису постале потпуно похабане и начичкане закрпама. Одећу су прале саме на руке, на најпримитивнији начин. За личну хигијену могле су дневно користити само једну кофу воде. Било какве здравствене контроле или посете зубару сматране су чистим луксузом.

Devojka koja voli slabe i nezaštićene momke, antipod devojci koja voli jake i snažne momke - ona koja pomaže jačoj polovini makar se odrekla sopstvenog blagostanja.

Tip koji bi dao gaće sa guzice i koji je toliki mlakonja da ako ga udariš kurčinom po čelu na sred trga samo te pogleda molećljivo i kaže "E, nemoj molim te. Stvarno nije uredu."