U Srbiji je do kraja 18-tog veka postojao običaj vađenja mazije.
Kaj ti je sad pa to???
To je kada se seoska bulumenta, sačinjena od lokalnih danguba, uzkovrne i uzavre, nabeđujući osumnjičenog čoveka, da prizna šta je to ukrao. (Dakle, da ne bude zabune, niko im se nije požalio da je nešto ukradeno, ali im on jednostavno izgeda toliko sumnjiv, da mora da je negde nešto ukrao). I tako, od usta do usta, prede se ta spletkaroška nit koja kulminira vađenjem mazije.
Uzavre se pun kazan vode (iliti veliki kotao), pa onda u tu vrelu vodu stave usijano gvožđe, a jadničak mora potom da zasuče rukave, pa obema rukama izvuče ono gvožđe iz vode. Ako nije ukrao ono za šta ga i terete, neće se izgoreti ni malo; ali ako je ukrao, izgoreće mu ruke! Tu imate all in one: kradljivac dobija istovremeno i zasluženu kaznu, a i pučina se zadovolji, "jer je bila upravu za lopova".
Savremenija varijanta mazije bi bila:
-Priznaj barabo da si ukrao definiciju!!!
>> Nisam, nisam, keve mi Nevenke! (šmrca prestravljen)
-Priznaj, rđo, niknejm ti se zatr`o, priznaj da si kopi-pejstovao!
>> Ne, ne, to je moja... (kroza suze) tooo jeee mooojaaa definicija!!!
-E sad ćeš da vidiš! Dajte kazan s vruću vodu! Će da ošurimo prase!
Moderatoru, jesi li usijao gvožđe? E, tako, tako, vidi kako se pari (buć).>> Joooj ljudi neeemojte, molim vas, neeee!!!
- (čuje se masa u pozadini željna linča) Gospodaru, da l` da ga mazijamo?
Kaizen, naslađujući se par sekundi neizvesnošću okupljenih, pokazuje palac na dole.
-Neee, miloost, miiiloost!!!
Mazija je riječ koja se koristi da opiše ekstremno nisku temperaturu, u minusu , kad sve ledi, kada na trenutak čak pomislite da vam je i močuga mrtva a kamoli prsti. Nastala je vjerovatno od riječi "zimaja" koja je u odnosu na osnovnu riječ "zima" malo izmjenjena, "tepajući" zimi.
A: Brrrrr! A pičvajza sunce ti ljubim! Pa šta je ovo , mazija ko na Grenlandu, aaaa. :cokoće zubima:
Mali ponesi to ćebe!
