mediokritet

tzv. zlatna sredina ili onaj ko će zahvaljujući svojoj sakrivenosti u sivilo života verovatno mnogo bolje proći nego neko ko kontrastira crnoj ili beloj podlozi. on se ničim posebno ne ističe, sem oznakama pola i roda, prosečan je, osrednji i zato se dobro uklapa u svaki društveni ambijent. ne talasa. nema mišljenje, sem opšteg, čineći najosetljiviji instrument za merenje ideja javnog mnjenja. u dozvoljenom statističkom intervalu greške, taj nit-smrdi-nit-mirisavac razvio je, opet zahvaljujući socio-biološkim osnovama, savršeni evolucioni mehanizam prilagođavanja na svaku situaciju. njegova mimikrija je nepogrešiva u proceni kako ostati skriven, odoleti grabljivcima i preživeti nečiji talenat. zahvaljujući njemu ustanovljene su merne jedinice morala, političke korektnosti i društvene prihvatljivosti. obično se boji humora i smeha. površno je pobožan ili obrazovan. što bi Hese rekao 'feljtonista'. ipak budući tek polovinom čoveka savršeno je sredstvo za ukrajanje i prekrajanje te uvek baš on nedostaje da bi se formirala celina.
loš znak je kada postane uočljivo da postoji, kada se mediokriteti namnože do te mere da prepokriju kao korov plemenito bilje. tada mediokritet postaje pluralitet i briše nekada postojeće granice, iza kojih se nije video jer je čučao, klečao ili puzio što je fiziološki položaj njegovih hrskavičavih, beskičmenih leđa.