Mesečar

Kako, jebote, kako? Kako je to moglo da mi se desi? A obećao sam sebi da neću. Obećao sam sebi da neću, kao neki moji ortaci, dopustiti da me posao obuzme. Da ću naći načina da svoje noći uklopim sa danima. DA SE NIŠTA NEĆE PROMENITI! Da će, i kada se zaposlim, sve biti kao pre: da ću i dalje visiti sa ekipom na našoj klupici dok ne smislimo koje bi novo putovanje mogli da dodamo u našu kolekciju, kao onomad kad smo, iz čiste zajebancije, otišli u Budvu na burek. Da ćemo i dalje roštiljati u prirodi, svaki naredni put na nekom drugom mestu, tražeći najlepši kutak Šumadije. Da ćemo i dalje biti u prvom redu na svim svirkama u gradu, da ćemo u kafanama i dalje pomagati konobarima da svedu račune posle fajronta. Da ćemo i sledeći put kad se neko iz ekipe zaljubi, ,,pozajmiti'' skelu od komšije i istom napraviti prilaz njenom prozoru. Da će ponovo murija zaustaviti nas 10 u kecu, a onda nas pandur pustiti uz uslov da izadjemo iz auta pa da se onda ponovo vratimo, samo da bi video kako nam je uspelo prvi put.
Kako sam mogao da dopustim da se sa nekim ljudima ne vidim nedeljama, mesecima?Kako sam mogao da dopustim da me konobar ne prepozna u omiljenoj mi kafani, onoj u kojoj sam proveo veći deo srednje škole? Kako sam došao do toga da se posle 2 meseca nadjem u kafani, i da u 12 moram kući jer sutra radim? Šta mi se to desilo?

Kako je moguće da sam ja, ej, JA!, pojam vikendaša podigao na potpuno novi nivo?

Kako, jebote, kako?