Kako, jebote, kako? Kako je to moglo da mi se desi? A obećao sam sebi da neću. Obećao sam sebi da neću, kao neki moji ortaci, dopustiti da me posao obuzme. Da ću naći načina da svoje noći uklopim sa danima. DA SE NIŠTA NEĆE PROMENITI! Da će, i kada se zaposlim, sve biti kao pre: da ću i dalje visiti sa ekipom na našoj klupici dok ne smislimo koje bi novo putovanje mogli da dodamo u našu kolekciju, kao onomad kad smo, iz čiste zajebancije, otišli u Budvu na burek. Da ćemo i dalje roštiljati u prirodi, svaki naredni put na nekom drugom mestu, tražeći najlepši kutak Šumadije. Da ćemo i dalje biti u prvom redu na svim svirkama u gradu, da ćemo u kafanama i dalje pomagati konobarima da svedu račune posle fajronta. Da ćemo i sledeći put kad se neko iz ekipe zaljubi, ,,pozajmiti'' skelu od komšije i istom napraviti prilaz njenom prozoru. Da će ponovo murija zaustaviti nas 10 u kecu, a onda nas pandur pustiti uz uslov da izadjemo iz auta pa da se onda ponovo vratimo, samo da bi video kako nam je uspelo prvi put.
Kako sam mogao da dopustim da se sa nekim ljudima ne vidim nedeljama, mesecima?Kako sam mogao da dopustim da me konobar ne prepozna u omiljenoj mi kafani, onoj u kojoj sam proveo veći deo srednje škole? Kako sam došao do toga da se posle 2 meseca nadjem u kafani, i da u 12 moram kući jer sutra radim? Šta mi se to desilo?
Kako je moguće da sam ja, ej, JA!, pojam vikendaša podigao na potpuno novi nivo?
Kako, jebote, kako?
Dvanaestogodišnja sestra: Stefane, šta ti se desilo?
Dvadesttrogodišnji ja: Šta mi se desilo?
DS: Što više ne izlaziš? Što ne ideš sa društvom u grad? Što si omatorio toliko? Mnogo rano si postao tata.
DTJ: Kako to misliš?
DS: Pa radiš, onda dodješ kući, večeraš. istuširaš se i odeš da spavaš u 10. I tako svaki dan.
DTJ: Ja... pa nije... nisam... ali... kako?
Moji drugari upravo postaju takvi... Bleje su sve ređe, svi rade, crnče, nemaju vremena ni za šta... Ja studiram, al isti je to kurac... Raspada se bleja...
mene tek juce puklo da smo se raspali.bem ti i pos'o i sve...razocarao sam se.
A jebiga, ne može to večno da traje... Svako ide nekim svojim putem u životu. Ako ti je posao super, nastavi sa njim, od bleje nema leba, pre ili kasnije će svi početi da rade, da se žene itd itd.
kako perfidno muvas Mesecarku, zar ne, mladunac?
prodje to, mali, zivot ide, nosi...
odlicno si ovo, + ko dveri na desimirovackom hramu.
samo sam cekao da se nadje neki pametan.
vidim i sam.sranje.
zafalnica
Šta ćeš, sve mora da se menja. Mada ako se čovek trudi, to je dovoljno. :) You can find hapiness in doing your duty. :) +++
ne zna skot na koga se namerio,ja sam Gavrentije cudotvorac!
Veceras pravac kafana,ima da se nadoknadjuje bogami,ohoho
fala dokoni narode
šit hepns +