Ružna sestra dobre ribe. Uvek zaštitnički nastrojena, koja predstavlja nužno zlo u samom procesu približavanja. Večito zapostavljena, ali se uvek pita, iako je nema, barem na papiru. Plodna i bujna, ali drugi plan uvek. Svaka veza sa njenom sestrom, u samoj preambuli, dovodi je u poziciju da se mora pitati.

Deo teritorije naše zemlje, koju smo bacili u drugi plan. Iz nekog razloga, umesto parola "Kosovo i Metohija su Srbija", Metohiju smo izbacili iz konteksta. Ne znam da li zbog toga što se 1389. odigrao kosovski boj, a u narodnim pesmama se pominje samo Kosovo, ili je nacionalistima ovako lakše. Uglavnom, Metohija je možda malo manja od Kosova, ima lepe i stare manastire, i gradove poput Prizrena, Peći i Dečana.

mlađa sestra Kosova. Brat je nikad nije posebno gotivio, mada joj je keva Srbija uvek davala privilegije. Kad god keva govori o njenom bratu obavezno pomene i nju. Rođaci iz inostranstva su je takođe zaboravili, mada kontaju njenu duhovnu stranu, pa ponekad bace i neku kintu za nju.

Radodajka kroz koju valjda jedino traktor nije prošao. Svi su se izredali na njoj, od početnika koji skandiraju Duletu Saviću, pa do isposnika koji se nisu omrsili još od igmanskog marša.