Možemo ih dozvati iz uspomena.
Ponekad nam se iznenada jave i vrate nas u bezbrižno vreme kad nam je jedini problem bio gde ćemo i sa kim da se igramo.
Babina neprovetrena „gostinska soba”, podrum iz kog zjapi mrak, lift u koji se ne može bez roditelja, starinske pekare, prašina koju je sa ulice podigao letnji pljusak, svežina nakon grmljavine, autopresvlake, špajz, ordinacija, komšijske kuće (dok molimo tuđe mame da nam drugare puste napolje)...
"kad nam je jedini problem bio gde ćemo i sa kim da se igramo"
Razmisljas isto kao i ja... ovo sam ja jednom davno napisao u sms poruci (sjećam se)... zato mi je sad bilo čudno, rekoh poznato mi skroz...
Majav,to je prava vremenska mašina.Za tili čas se nađeš na divnom poznatom i sigurnom mestu..
+ k'o neboder! :)
Miris vazduha ujutru ispred zgrade... Jebes ga... Cak i miris cistoce bluze prve simpatije... + KO VRATA!
Da, najlepše je kad te mirisi detinjstva posete iz nevezanog, pa se samo streseš od miline...
Šteta je što su ti mirisi uvek kratkotrajni, efemerični kao život...
Uf, da sam ovo napisao kao definiciju, dao bih sam sebi minus. Oktobarska vrelina, valjda, svako ima trenutke slabosti... :)
kad ti dođe budžetska inspektorka namirisana nekom mošusnom notom pa se setiš one Hrvatice što ti je predavala srpskohrvatski i njenog lenjira od metar kojim je lupala po jagodicama skupljenih prstiju... ala sam od nje naučio jezik, nisam smeo ne znati...
+ омиљена
jao jeste. +