Sinestezijski doživljaj muzike, kao željena reakcija na psihoaktivne supstance, koje zvučnim vibracijama, tj. notama, dodaju jednu sasvim novu dimenziju - miris.
Kad se moj komšija, konceptualni umetnik, Steva Pečurka (samoprozvan Mišel), nakljuka onim njegovim meksičkim gljivama, pa odvrne Šopena do kraja i uživa u mirisima nota molskih i durskih lestvica, koje samo on oseća.
- Alo, bre, komšija, pa dobro, bre, bemu dete, da l' ima smisla da tol'ko pojačavaš tu muziku!
- Ah, dragi moj komšija, pa zar ne osećate te divne mirise? Pomirišite samo! Udahnite punim plućima!
- Šta pričaš, bre? (miriše, ali ništa ne oseća) Kakve, more, mirise!?
- Cis mola, komšija, cis mola! Ah! Kako je divan miris cis mola!
- More, mrš, bre, mamu li ti tvoju drogerašku! Gasi ta sranja da ne zovem ja tebi miliciju ovde, si čuo!
- (žvaće stiropor, a pogled mu se gubi u daljini)
Bio malo na pauzi, pa rekoh, red je da se vratim zjebanciji ovde. :)
Koliko mogu da primetim, malo je slabije nego ranije, na žalost. Nešto je umrtvljenija atmosfera.
Gušio je nešto sajt prethodnih dana, pola onih koji bi slučajno došli da pročitaju nešto, sada mogu da prave reakcije, pa tamo bleje, mnogim autorima je onemogućeno da naprave više od jedne definicije... sve se namestilo tako, jbg.
Ah ti drogaši... Ne možeš sa njima, a ne možeš ni da im pucaš u nogu... U stvari...
+++
Na pecanju. Lovio sam šarane, ispraćao brodove... :) Ma kakav crni moj godišnji, to ja lupetao od ove vrućinčine, nego je bilo nekih obaveza i tako to, pa sam u slobodno vreme samo pecao. :)
Čita li ko šta ovde? +++