Suprotno zdravom razumu koji kaže da se uglavnom razni šitovi reklamiraju, a da kvalitetnim proizvodima reklama nije ni potrebna, principi ekonomije nas uče drugačije. Naime, što se neki proizvod više reklamira i što su te reklame bolje i skuplje, to je uglavnom i kvalitet tog proizvoda viši. Rezonovanje je ovakvo: firmi koja ima osrednji proizvod se ne isplati da daje velike pare na reklamu, jer time bi privukla veliki broj kupaca, ali pošto im proizvod nije sjajan, oni bi ubrzo uvidili njegove manjkavosti, pa bi prešli na kvalitetnije konkurentske proizvode. Tako im se ne bi isplatio veliki novac uložen u reklamu. S druge strane, ako firma ima vrhunski proizvod ona će ulagati što više novca u reklamu, da bi osvojila što više novih kupaca, jer zna da će ti kupci postati stalne mušterije, jer će uvijek biti zadovoljni kvalitetom proizvoda.
Tako je glavni cilj reklame da se proizvod prvi put kupi, a da li će se nastaviti kupovati najviše zavisi od njegovog kvaliteta.
Orbit, Marlboro, Nike, Adidas, Domestos, Ariel, Milka, Coca - Cola, Pepsi ...
(Napomena za Marlboro, Coca-colu i Pepsi: pod kvalitetom se podrazumijeva satisfakcija kupca, a ne da li proizvod zdrav)
Ups.... Žvake su "star".
Hmmm... JEEEE!!!! Do jaja!!! Uprkos toooolikom smaranju reklame, ja nisam uspeo da zapamtim naziv tog "proizvoda". Kako mi to godi na duši...
:)
Ima tu nečega Jovičiću... Zamolio bih te samo da mi pojasniš ovaj detalj o 'satisfakciji kupca'... Da li to znači da se potrošači generalno tretiraju kao imbecili kojima je svejedno da li je proizvod zdrav, kvalitetan, itd, već je bitno da je 'in', da ga 'svi piju, jedu, čitaju...' - i da se naravno, dobro prodaje?
Ako je to slučaj, onda smo odavno u qrcu! :)
Znaš kako, ko kupuje Marlboro zna da je on štetan, isto ko pije kolu i pepsi zna da one nisu bog-zna-kako zdrave. Ali njihov kvalitet je u tome što će pušač uživati u Marlboru, a neće reći "Pu kakva je ovo krdža!" isto važi i za kolu, svidjeće mu se ukus, količina sode, itd. pa će htjeti ponovo da kupi, a neće reći "ovdje je izlapila soda, ili ovo je preslatko ili ne valja im aroma..." Eto to ti je satisfakcija kupca, ako poželiš ponovo da konzumiraš nešto što si već konzumirao, znači da si zadovoljan proizvodom.
Sorry, ali ne slažem se. Ako želiš da konzumiraš ono što si već konzumirao, a što je dokazano da je de-facto štetno, to znači da si zavisnik. Govorim svakako iz ličnog primera jer sam tamanitelj Winstona 100's i Pepsija. :) Iskreno, ne privlači me ni ambalaža, ni kvalitet oba proizvoda (koji je diskutabilan), već samo jebena navika. I mislim da marketinškim strategijama nisam ciljna grupa ja (i drugi poput mene) već oni koji bi trebalo da se pretvore u mene i meni slične. Element satisfakcije dakako postoji, tu si potpuno u pravu, ali mislim da uzrok tome nije kvalitet.
Orbit je proizvod niskog kvaliteta, nastao u trenutku kad je kompaniji Wrigley`s nedostajalo sirovina za standardne, kvalitetne žvake koje je inače proizvodila. Ne želeći da oštete ili da varaju svoje kupce na tržište su plasirali jeftin i niskokvalitetan proizvod - Orbit. Za kompaniju Wrigley je i dan danas misterija kako je Orbit na Balkanu popularniji i prodavaniji od Juicy Fruita koji je totalno krahirao kod nas. U svetu je obrnuto...
A ove "smart" žvake što se staaaaaaalno vrte na tv-u?
Mnogo su reklamirane, a proizvod je teško govno.