Mohito

Сећате се слике Орбит жвака са укусом ћевапа на кајмаку? Јесте, да, сви смо се смејали али је, реално, свако размишљао колико би то била непрејебива комбинација, феноменални парадокс освеживача даха са укусом узрока потребе за освежавањем даха, интегрисати тако добру ствар у нешто потпуно лево, приближити привремено задовољство широким народним масама, згрнути милионе на туђој срећи. Знате да би тако нешто било перпетуум мобиле благостања и видите себе како томе посвећујете макар пола свог живота.

Кад ето курца. Завршите у неком стратешко-маркетиншко-малоумном тиму, а шеф вам је депилирани шминкер у розе кошуљи који вам прети малтене содомисањем кучета ако не интегришете јебени Мохито, јебени коктел са наном, у нешто неповезиво, на пример сладолед. Преклињете шминкера да размисли још једном, али шминкер је поносан на своја дела из претходне фирме, конкретно енергетско пиће са укусом Мохита. Шминкера заболе што је производ као такав, доживео дебакл јер таквим млађаним дебилима као што је он је најважније да мисле да, као робот Гоша из уџбеника за Руски у основној, "всјо знает и всјо умеет". Они су богови, будућност и визија храбре младости. Клима он вама својом празном звечком, али у звечки је само фикс-идеја о успеху и евентуално нова ствар Дејвида Гете.

Јер је он пио Мохито уместо воде бројећи шестоцифрени џепарац док сте ви буљили у стотине хиљада страна апсолутно непотребних глупости храбро верујући да се тако постаје шминкер у розе кошуљи.