Rec koju najvise koriste ljudi koji su toliko nerealni da je apsurd sto ju uopste upotrebljavaju.
Reč koja u rečenici jasno razgraničava gde prestaje laž,a gde počinje istina.
-...i tako sam ja provukao loptu Robinju kroz noge,pa zalomio Bejla,pretrčao Pujola i Majkona,izašao sam pred Kasiljasa,napravio fintu šuta i lobovao ga dok me je on bespomoćno gledao za zemlje!
-Ma šta kažeš...a kad si ti to igrao sa njima?
-...Ali,realno,priznajem,možda je Mesi maaalo bolji od mene...
Reč kojom se završava dijalog između dvoje ljudi, i nakon koje se dolazi do zajedničkog mišljenja o trenutnoj temi, u većini slučajeva na početku iste rečenice se nalazi Uglavnom i u roku od samo par rečenica se dolazi do poente.
A: Uglavnom, nismo blejali mesec dana, jebote.
B: E vidiš u pravu si.
A: Pa mogli bi sad u subotu ?
B: Realno
Reč koja, kada se nađe u ustima klinke fejsbukašice, postaje sinonim za nerealno.
Status1: Sinoć su me dvojica sadžgala u rč. Mogla sam da primim još dvojicu, realno!
Status2: Kako mrzim matematiku! Kao da nekome treba tablica množenja i Pitagorina teorema, realno!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.