moja baba

Bice koje uvek zna sta se desava u komsiluku, a vrlo cesto i mom zivotu... ali uvek se pravi da ne zna...

Vreme: 2. razred srednje skole, mesto: dvoriste izmedju moje i njene kuce
Ona(oblece vec pola sata oko mene dok ja sredjujem nesto po dvoristu i posle duge pripreme kaze): a jeli sine, da pita tebe tvoja baba nesto, ali da mi iskreno kazes.
Ja: pitaj baba
Ona: a jel imas ti devojku?
Ja: pa nemam baba
Ona: a kako nemas kad Mileva kaze da imas? (verovali ili ne, zaista smo imali komsinicu Milevu koja je svakodnevno pravdala svoje ime, Radio Mileva)
Ja: pa dobro, ako Mileva kaze, sta mene onda pitas?
Ona: A kakva je?
Ja: Ko, Mileva?
Ona: Ti sa babom teras segu...

primer 2:
Vreme: po zavrsenom fakultetu i odsluzenom vojnom roku, mesto: njena kuca

Ona(opet posle dugog snebivanja): A jeli sine, da te ja pitam nesto, al da mi kazes iskreno
Ja: reci baba.
Ona: A sto si ostavio devojku?
Ja: Nisam baba ja nju ostavio nego ona mene/
Ona: A Zorica(moja mama) kaze da si ti nju ostavio.
Ja: Pa dobro, ja sam nju ostavio.
Ona: Pa sto si je ostavio kad je dobro dete?
Ja: Zamenio sam je za 2 bolje.
Ona: Nemoj tako dete sa babom da se salis, kazi babi sto si je ostavio
...
...
... i to bi tako trajalo i trajalo da nisam uradio sledece:
Ja: ostavio sam je zato sto nije htela nista da uci.
Ona: Stvarno?
Ja: da, za godinu dana je samo jedan ispit polozila.
Ona(smireno): e onda si ti u pravu...
... zar nije carica... :)))) Obozavam je...