moja baba

Сале: Е баба је л' можеш да ми зарежеш оловке док се ја преслишам, имам данас испит из нацртне, резач ти је на столу у трпезарији?
баба: Наравно душо, саће то бака очас посла..
...
сат времена касније
...
Сале: Баба идем је полако на факс, је л' си ми зарезала оловке?
баба: Јесам чедо моје, на.
Сале: Хвала.......Шта је бре ово, ниси ваљда ножем резала? Па рекох ти где је резач!..
баба: Ма не зна ти бака с тим новијем справама, па рекох саћу ја мом мезимцу то ножем да средим, ко некад када сам ја ишла у школу, мада тад није ни било оловака, него све пенк...
Сале: Е немој ми сад хисторију повијести, журим. Стварно бре ниси нормална, сад кад будем цртао има да ми дебљина линије буде ко бутина Даре Бубамаре...И чекај, какав је ово восак на непишућем крају оловке?...Ниси ваљда...(..гррррр...)...
баба: Ју, ја то махинално, шта ћу кад ти и сестра стално премештате штапиће за уши час на једно час на друго место па баба не мож да их нађе..
Сале: ..........