Mrčo

Ono što je lola u predelima ispod 150 metara nadmorske visine, to je ovaj delija preko 2000. Mrčo je visok, širokih ramena, dugih gornjih ekstremiteta, koji se završavaju šakama veličine grtalice za sneg. Od malena vaspitavan spartanski, on je savršen primerak kiborg ratnika. Gorštačkog temperamenta i hedonističkog duha, preke naravi i kleckavog hoda, on je nastavljač svoje poštene loze, čuvar duha predaka i lučonoša. Pije rakiju, isključivo prepečenicu i kida dimljeni pršut zubima. Voli masan kajmak i pije mleko direkt iz kravine sise. Prezire fit jogurt i neprženi kikiriki. Ustvari, nikad nije ni čuo za te pošasti. Obožava svoje komšije, takođe mrče, i redovno se dovikuje sa njima s jednog planinskog venca na drugi. Katkad siđe u neko selo i šmeka pičke, ne bi li ih privoleo da se popnu s njim u katune. Ako li koju privoli, veže joj povez preko očiju i jebe je 3 dana. Posle 9 meseci dobija ćerku. Ako se desi da sistem (čitaj: muškarac-žena) zajebe i treći put, te mrčo dobije i trećeg naslednika bez kurca (čitaj: žensko dete), dešava se takozvano pročišćavanje jalovine. Pošto ne mogu da utvrde ko je "krivac" zbog kog ne mogu dobiti željenog naslednika s močugom, izvlače čačkalice. Ako mrčo izvuče kraću, besi se o krivu šljivu, ako pak mrčovica izvuče ovu koja nije duža, dobija malj od 60 kila po vugli. Poslednji mrčo je otišao sa lica zemlje pre oko 150 godina. Sticajem okolnosti, dobio je treću ćerku, ali je ispao kavaljer i pružio svojoj ljubi dve čačkalice iste dužine. Od tad pa do danas ostade samo maglovito sećanje na ovu čudnu sortu koja je kurac mesto kaiša koristila.