Muškarci ili ono najpribližnije njima iz reklama za prava seksualnih manjina

Urbano, urbano i samo urbano. To je moto ovih reklama, jer cilj nije da se seksualne manjine približe prosečnom seoskom domaćinu. Pod jedan, seoska populacija nije velika, pod dva, sve to deluje kao uzaludan posao jer kakvu god reklamu napravio, homoseksualno nastrojena persona može samo da dobije batine u seoskoj kafani i pod tri, gejovi i ne idu na selo uopšte, jer šta će tamo koji kurac? Samo mogu da se uprljaju tamo.

E sad, tu se dolazi do prvog problema. Ono što je pod dva u selu, u principu važi i u gradu, pa je prvo potrebno naći najmanje četiri geja, slično onima iz reklama za pivo, čips i tako to, ali opet pomalo različita. Dakle, moraju izgledati kao muškarci koliko god je to moguće, makar dvojica od njih, a to se postiže sa nekoliko detalja kao što su, brada od četiri dana, uredno-neuredna frizura i muževna, ali opet moderna garderoba. Neka čudnjikava fuzija militari i bling-bling fazona koja sama po sebi govori da bi oni u slučaju rata mogli da se bore ukoliko su uslovi prihvatljivi za jednog modernog čoveka, ali da u slučaju mira, umeju da uživaju u stvarima koje ih ispunjavaju. Ne bih se zadržavao na tom ispunjavanju puno. Druga dvojica moraju izgledati potpuno feminizirano, a cilj toga je da se kroz reklamu steknu simpatije ženskog auditorijuma, koji nakon serija tipa Seks i Grad, smatra da je imati druga geja, postalo bitnije i od asesoara. Tačnije taj drug je postao asesoar. (to što znam za izraz asesoar, samo je dokaz da smo bombardovani svakakvim glupostima kroz medije svaki jebeni dan, prim. aut.)

Nakon toga se dolazi se i do najbitnijeg segmenta reklame, a to je stavljanje ova četiri lika u neku situaciju koja je potpuno prirodna za heteroseksualng muškaraca i time se pokazuje da to što gejevi vole vole neke druge, malo više ženske stvari, ne znači da ne mogu da uživaju u nekoj tipično muškoj radnji. Naravno, nema bolje i popularnije muške stvari od fudbala. E sad, bitno je izbeći moguće tenzije, pa se nikako ne smeju koristiti bilo kakva obeležja naša dva najpopularnija kluba, pa se stoga pribegava obeležijima nekog stranog kluba, koji mora biti veoma popularan, a opet mora imati neki blago homoseksualni oreol, tipa Arsenal ili Barselona. Dvojica navijaju za jedan klub, druga dvojica za drugi klub.

Na kraju reklame mora da usledi hepiend. Znači, rezultat je nerešen i tu pod moranje ide i scena poljupca makar jednog para, što je mač sa dve oštrice, jer ako je prosečan heteroseksualac i nekako uspeo da pogleda celu reklamu, a to je moguće jer zbog perfidnog, goreopisanog načina kako je snimljena, muškarac koji ne ume da primeti sve te suptilne znake o čemu se tu zapravo radi, lako bude prevaren, onda postoji velika verovatnoća da će sa gađenjem da okrene glavu ili gađa televizor, ali opet, oni idu logikom da ako milijardu puta pokažeš na televiziji dva muškarca kako se ljube, to će na kraju postati potpuno normalno.

Izuzetno uredna, po najmodernijem minimalističkom standardu nameštena soba, u kojoj dominira čista bela boja.

Na zidu je veliki LED televizor i na njemu je utakmica dva velika, moderna, jaka evropska fudbalska kluba. U momentu kada je kadar na utakmici koja provejava ekranom, igrač koji se zumira je onaj koji je najviše metroseksualno nalickan, a opet izuzetno popularan.

Kamera se okreće ka gledaocima tog spektakla u dnevnoj sobi i na beloj, kožnoj garnituri sede četiri muškarca. Dva para, ali to se još ne provaljuje. Dvojica su malo zabradatili i blago su neuredni, mada nose veoma moderne cipele ili patike i maskirne pantalone sa džepovima. Pantalone mogu biti i bež ponekad. Jedan nosi dres Arsenala, a drugi ima Barsin šal, italijanski uvezan oko vrata i Versaćijevu siledžijku. Na ramenu mu je tetovaža, ali nju ne zumiraju jer ima neku blago pedersku poentu, pa bi štetilo onome što oni žele da postignu. Oni sede na krajevima garniture, a između njih su dva nasmejana, blago feminizirana muškarca u metro fazonu. Na stolu i u rukama nekih od njih su limenke ali ne vidi se čega, da bi se stekao utisak kako piju pivo. Činija je puna čipsa, ali nema ga nigde po stočiću ili podu jer time se pokazuje njihov dualitet, tačnije da su oni muškarci jer gledaju utakmicu i piju pivo, ali su u isto vreme u dodiru i sa svojom ženskom stranom i neće k'o svinje da raspiaju čips svuda okolo.

Jasno je da vodi Barsa jer ovaj sa šalom zadirkuje ovog sa dresom. Odjednom se zablentače u televizor, jer je šansa za Arsenal. Napetost raste dok pokušavaju da prenesu utisak šanse za gol. Polako spuštaju limenke na stočić i vraćaju čips u činiju, očiju hipnostisanih ekranom. Gej sa dresom steže pesnicu i tada se snimak usporava malo dok on viče neke ohrabrujuće reči. Ovaj pored njega se smejulji. Muškarac sa Barsinim šalom mlatara glavom levo-desno pokazujući želju da se gol ne postigne, dok ovaj feminizirani pored njega se takođe smejulji, stežući ruku muškarca pored sebe. GOL! Ovaj sa Arsenalovim dresom skače od sreće, i tog trenutka kreće da se ljubi sa feminiziranim likom pored njega koji takođe navija za Arsenal, a sada je jasno da su u vezi. Ova druga dvojica su ustali i čekaju da im čestitaju sportski.

Utakmica se završava nerešenim rezultatom, a njih četvorica se kucaju limenkama zadovoljni što niko nije pobedio, niti je ko izgubio.

Recite ne drogama!