Na slovo, na slovo.

- I, šta kažeš... Jel ti se dopada moj ortak?
- Jao, divan je. Hvala ti što si me upoznao sa nekim ko je normalan.
- Rekao sam ti.
- Bila sam sinoć kod njega kući.
- Ozbiljno!? Baš mi je drago. Šta kažeš za njegovu mamu? Jesi videla koliko je to divna žen...
- Pa... Znaš... Bili smo sami.
- Opala, napredujemo. I...?
- Ovaj... Znaš.
- Dobro, bre, nemam ovde čarobnu kuglu ispred sebe... Pričaj!
- J smo se.
- Šta ste se?
- J.
- Misliš jebali?
- A daaaj... Nemoj biti tako prost.
- Ajde, pričaj mi malo kako je išla spika.
- Spremio mi je večeru, baš je bio pažljiv... Tu smo malo popili i počeli da se mazimo.
- Dobro...
- I tako.
- Kako?
- Pa znaš... Legli smo i ja sam počela da mu p.
- Ajde, govori srpski...
- Pa glupo mi je malo da izgovaram takve reči.
- Znam da si mu pušila i da te je razvalio ko zemljotres Haiti, pričao mi je... Šta si se stisla ko ciganska mlada?. Možeš sve da mi kažeš lepo.
- Šta ti je rekao!?
- To štoščula.