Simpatična igra kojoj su sklone osobe ženskog pola. Da ne bi slučajno ukaljale obraz, trude se da vam dočaraju priču u kojoj se pominju ružne reči, tek početnim slovom.
- I, šta kažeš... Jel ti se dopada moj ortak?
- Jao, divan je. Hvala ti što si me upoznao sa nekim ko je normalan.
- Rekao sam ti.
- Bila sam sinoć kod njega kući.
- Ozbiljno!? Baš mi je drago. Šta kažeš za njegovu mamu? Jesi videla koliko je to divna žen...
- Pa... Znaš... Bili smo sami.
- Opala, napredujemo. I...?
- Ovaj... Znaš.
- Dobro, bre, nemam ovde čarobnu kuglu ispred sebe... Pričaj!
- J smo se.
- Šta ste se?
- J.
- Misliš jebali?
- A daaaj... Nemoj biti tako prost.
- Ajde, pričaj mi malo kako je išla spika.
- Spremio mi je večeru, baš je bio pažljiv... Tu smo malo popili i počeli da se mazimo.
- Dobro...
- I tako.
- Kako?
- Pa znaš... Legli smo i ja sam počela da mu p.
- Ajde, govori srpski...
- Pa glupo mi je malo da izgovaram takve reči.
- Znam da si mu pušila i da te je razvalio ko zemljotres Haiti, pričao mi je... Šta si se stisla ko ciganska mlada?. Možeš sve da mi kažeš lepo.
- Šta ti je rekao!?
- To štoščula.
Igra koju smo igrali kao klinci i to isključivo kada padne mrak i nestane struja....
A : Opet je nestala struja, zašto uvek kada grmi nestane !? Šta sada da radimo ?
B : Ja znam, hajde da igramo "Na slovo, na slovo"
Igra koja datira još iz XIX veka, iz doba Vuka Karadžića koja se zadržala i do dan danas. Jedna od retkih koja je opstala u vreme kompijutera, ajpodova i ostalih tehničkih govana koja su najednom postala dostupna svima.
U stara vremena, kad se i cenila pamet i pismenost, nisi bre mog'o ni da kecaš nešto domaćinsko ako nisi znao bar dvanest slova.
Edukativnog je i zabavnog karaktera i zato je treba praktikovati kad god je moguće. Naročito sa decom.
- Mama, nemoj da spavaš, mama. Hajde da se igramo nešto.
- Može. Ajde ja ću da zamislim jedan predmet u sobi, reći ću ti koje je prvo slovo a ti pogađaš. Važi? A, dok ti pogađaš mama će samo malo da odmara oči i da klima glavom.
- Može, može.
- Ae, na slovo, na slovo... na slovo... Šta sad dizaberem, ću poludim... ae, na slovo O.
- Oblak.
- Oblak nije u sobi, dušo...
- Mm, da nije... Mama ne spavaj.
- A? A, izvini sine. Nije oblak.
- Ormar. Mama, ormar.
- Razmišljaj još... i probudi me u 5.
- Ali mama sa kim ću da se igram?
- Mmm:okreće se na drugu stranu: idi kod tate, on mnogo voli da pogađa.
... nakon par trenutaka...
- AMAAAAN! KO ME VIŠE ZAJEBAVA U OVU KUĆU, BRE!!! PA JESAM LI REKAO DA 'OĆU SAMO MALO DODMORIM?.... Smej se pičko, smej... A ti, oš da ti pustim Mandu il' 'oćeš ganga stajl?
