Igra koja datira još iz XIX veka, iz doba Vuka Karadžića koja se zadržala i do dan danas. Jedna od retkih koja je opstala u vreme kompijutera, ajpodova i ostalih tehničkih govana koja su najednom postala dostupna svima.
U stara vremena, kad se i cenila pamet i pismenost, nisi bre mog'o ni da kecaš nešto domaćinsko ako nisi znao bar dvanest slova.
Edukativnog je i zabavnog karaktera i zato je treba praktikovati kad god je moguće. Naročito sa decom.
- Mama, nemoj da spavaš, mama. Hajde da se igramo nešto.
- Može. Ajde ja ću da zamislim jedan predmet u sobi, reći ću ti koje je prvo slovo a ti pogađaš. Važi? A, dok ti pogađaš mama će samo malo da odmara oči i da klima glavom.
- Može, može.
- Ae, na slovo, na slovo... na slovo... Šta sad dizaberem, ću poludim... ae, na slovo O.
- Oblak.
- Oblak nije u sobi, dušo...
- Mm, da nije... Mama ne spavaj.
- A? A, izvini sine. Nije oblak.
- Ormar. Mama, ormar.
- Razmišljaj još... i probudi me u 5.
- Ali mama sa kim ću da se igram?
- Mmm:okreće se na drugu stranu: idi kod tate, on mnogo voli da pogađa.
... nakon par trenutaka...
- AMAAAAN! KO ME VIŠE ZAJEBAVA U OVU KUĆU, BRE!!! PA JESAM LI REKAO DA 'OĆU SAMO MALO DODMORIM?.... Smej se pičko, smej... A ti, oš da ti pustim Mandu il' 'oćeš ganga stajl?
Onomatopeja kvifa, heheheheheheheh :)
Bravo Gugi, vala me nasmeja opasno... Primer onako po tvojski. što bi se reklo.
+++
Devedesetih se to igralo za vreme onih višečasovnih restrikcija struje, uz plamen sveće:D
+++
Insistiram: OKARINA!
I sam da znaš: Okarina okačena na zidu spavaće sobe u prvom činu, u trećem sobu pretvara u PRIMAĆU ;)
Имаш сада већ устаљени стил. Не морам ни наслов да прочитам, по конструкцији одмах видим да је твоја.
O jebem te
šta je na O, kazivaj, neču moči da zaspem