Prinudno najvrednija osoba u kući. Mora, mučenik, šta će, jer kad treba nekome uvaliti posao, naravno da se svi izvlače i potežu raznorazne argumente. A ovaj je nenadjebiv, gotovo ga je nemoguće oboriti.
- E, aj’ skokni čas u prodavnicu.
- Što ja? Pa, keva tebe poslala.
- Jes’, ali ne da me mrzi...
- Kakav si ti to burazer? Ja sam tek došao iz škole, keva me odma’ upregla da sredim sobu, a i ćaletu sam pomagao ugalj da utovari. Idi malo ti!
- Jeste, ali ti si najmlađi.
- Pa?
- Ako ne odeš ti, premlatiću te.
- Jao, gde će ti duša?
Znaš kako, majav, u mom (a čini mi se i tvom) kraju čim je neko prinudno vredan, teši se sa "Najmlađi sam" makar imao i 80 godina. Tako i ja, kad me žena i/ili dete pošalju u prodavnicu, treći put tog dana...
to je super ako mlađi 'oće da ode!!! +++